VanderGraaf
Aktivan član
- Poruka
- 1.353
Teme o instrumentima na ovom forumu su izuzetno retke i uglavnom se svode na gitare, gde uglavnom spominjemo i pisemo o poznatim gitarama renomiranih proizvodjaca sa zapada. A sta je sa gitarama koje dolaze sa istoka, tacnije iz bivseg SSSR-a? Verujem da mnogi ni ne znaju da su se gitare pravile na "istoku", tacnije u komunistickom Sovjetskom Savezu. Pa hajde da malo spomenemo "Made In USSR" gitare, jer iako nemaju vrednost po kvalitetu, svakako da imaju istorijsku vrednost.
URAL 650 Gitara (1976-1980g.)
SSSR gitare jesu uzasne po svim aspektima, ali licno bih ipak voleo da imam neku. Ovaj tekst je delom preuzet sa "Reverb" sajta, i nema nameru da ismeva sovjetske gitare, vec vise da ukratko prikaze istorijski put sovjetskih gitara. Tokom 1969-te godine, NASA je sletela na Mesec (iako ce to ovde mnogi sa teorija zavere da negiraju), Bitlsi su izdali cuveni "Abbey Road" album, ali mala grupa majstora-lutijera su u hladnoj fabrici u Lenjingradu, te godine zavrsavala izradu prve sovjetske elektricne gitare cvrstog tela.
FORMANTA (1978-1986g.)
U to vreme krajem 60-tih, Sovjetski Savez se odupirao sirenju rok muzike sa zapada, i potraznja za elektricnim gitarama u Sovjetskom Savezu je bila skoro na nuli. Staljin je ranije, dok je bio ziv, zabranio proizvodnju gitara, a kako je rok muzika oznacena kao los zapadni uticaj, prozvodnja gitara nije imala nikakvu podlogu.
AELITA (1971g.)
Ipak, narod u Sovjetskom Savezu je poceo da se budi, i ploce koje su sa zapada kroz gvozdenu zavresu tajno stizale u Sovjetske Republike su pocele da stanjuju tu istu zavesu. Zapadna rok muzika je pocela da stvara generaciju pobunjenika ali ne u Rusiji, vec prvenstveno u zemljama istocne Evrope odnosno Varsavskog pakta. Istocno evropske drzave pod kontrolom Sovjetskog Saveza su pocele da ilegalo uvoze dzins odecu, i mnoge druge stvari sa zapada, ukljucujuci ploce sa rok muzkom i retke instrumente. Za razliku od rok muzike, Sovjetski Savez u to vreme nije video elektricnu gitaru kao pretnju po nacionalnu bezbednost, i nakon dugog perioda stagnacije, prizvodnja gitara u SSSR-u je ponovo krenula krajem samih 60-tih. Lutijeri u SSSR-u su prethodno imali iskustvo sa pravljenjem tradicionalnih ruskih instrumenata, tako da je elektricna gitara bila sasvim nov svet za njih.
LENINGRAD TONIKA (1969-1974g.)
Prvi projekat elektricne gitare u SSSR je bio uzasni "Tonika" model. Ovaj instrumenat bije glas kao uzasan instrumenat i na mnogim sajtovima je proglasena kao najgra gitara ikada napravljena. Pa i pored ove lose reputacije, Tonika sa kraja 60-tih, danas ima veliku kolekcionarsku vrednost i trazena je medju kolekcionarima. "Tonika" gitare iz tog vremena su danas na ceni zahvaljujuci izuzetnoj istorijskoj vrednosti. Razlicite verzije ove gitare su pravljenje u mnogim delovima SSSR-a. ali originalna, Lenjingradska "Tonika", je bila najgora od svih. Lutieri su sve pogresili. Uzasna intonacija, mesingani fretovi koji bi se izlizali u kratkom vremenu, uzasan oblik tela, nebalansirana tezina, ocajna elektronika, i nemogucnost popravke, su samo neki od razloga loseg glasa ove gitare. Ali sa cenom od samo 130 rublji, sto su bile tadasnje dve mesecne plate u SSSR-u, Tonika gitare su bile jako popularne. Gitaristi ih nisu voleli, ali kako su cene zapadnih gitara bile astronomke, vecina gitarista u SSSR-u nije imala drugog izbora osim Tonike. "Tonika EGS 650" je napravljena u 65.000 primeraka sto je stavlja na prvo mesto po broju izradjenih gitara u SSSR-u.
KRUNK ANI (1970-1972g.)
Nedostatak iskustva u dizajniranju gitara je i razlog zasto su sovjetke gitare bile ocajne u svakom pogledu. Domace komponente su bile izuzetno niskog kvaliteta. Resursi i ekspertiza su bili veoma ograniceni sa obzirom da je "hladni rat" bio na vrhuncu i zatvorenost prema zapadu na najvisem nivou. Materijal i kompnenete su bile loseg kvaliteta i neadekvatne.
STELLA (1977-1993g.)
Tako su se na primer identicni potenciometri na ruskim gitarama mogli naci i na sporetima ili ves masinama. Ipak, mora se priznat da su lutijeri radili odlican posao prilikom izrade gitara sa obzirom na ogranicene resurse. U odnosu na gitare sa kraja 60-tih, ruske gitare iz 70-tih i 80-tih su bile znatno bolje. Do kolapsiranja Sovjetskog Saveza, postojalo je oko 20-tak proizvodjaca gitara.
TWO-GRIFF (1981-1983g.)
Bez razlike na los kvalitet u svakom pogledu, sovjetske gitare danas imaju kolekcionarsku vredost. I ne samo kolekcionarsku. Za one koji su odraslli i secaju se tih vremena u SSSR-u, ove gitare imaju ogromnu nostalgicnu vrednost koja mnogo vise znaci. Mnogi gitaristi iz bivseg Sovjetskog Saveza se okupljaju oko unikatnog web sajta gde se razmenjuju iskustva, informacije i secanja na ove gitare. Tu je ujedno i najveca koncetracija ljubitelja sovjetskih gitara i mesto gde se mogu videti mnoge gitare iz vremena SSSR-a.
ALGINA (1972g.)
Iako ove gitare imaju losu reputaciju po kvalitetu, za mnoge gitariste sirom sveta, sovjetske gitare, ipak imaju istorijsku vrednost, i vide ih kao znacajan doprinos istoriji gitara uopste.
RHYTHM SOLO (1972-1986g.)
https://sovietguitars.com/news.php
URAL 650 Gitara (1976-1980g.)
SSSR gitare jesu uzasne po svim aspektima, ali licno bih ipak voleo da imam neku. Ovaj tekst je delom preuzet sa "Reverb" sajta, i nema nameru da ismeva sovjetske gitare, vec vise da ukratko prikaze istorijski put sovjetskih gitara. Tokom 1969-te godine, NASA je sletela na Mesec (iako ce to ovde mnogi sa teorija zavere da negiraju), Bitlsi su izdali cuveni "Abbey Road" album, ali mala grupa majstora-lutijera su u hladnoj fabrici u Lenjingradu, te godine zavrsavala izradu prve sovjetske elektricne gitare cvrstog tela.
FORMANTA (1978-1986g.)
U to vreme krajem 60-tih, Sovjetski Savez se odupirao sirenju rok muzike sa zapada, i potraznja za elektricnim gitarama u Sovjetskom Savezu je bila skoro na nuli. Staljin je ranije, dok je bio ziv, zabranio proizvodnju gitara, a kako je rok muzika oznacena kao los zapadni uticaj, prozvodnja gitara nije imala nikakvu podlogu.
AELITA (1971g.)
Ipak, narod u Sovjetskom Savezu je poceo da se budi, i ploce koje su sa zapada kroz gvozdenu zavresu tajno stizale u Sovjetske Republike su pocele da stanjuju tu istu zavesu. Zapadna rok muzika je pocela da stvara generaciju pobunjenika ali ne u Rusiji, vec prvenstveno u zemljama istocne Evrope odnosno Varsavskog pakta. Istocno evropske drzave pod kontrolom Sovjetskog Saveza su pocele da ilegalo uvoze dzins odecu, i mnoge druge stvari sa zapada, ukljucujuci ploce sa rok muzkom i retke instrumente. Za razliku od rok muzike, Sovjetski Savez u to vreme nije video elektricnu gitaru kao pretnju po nacionalnu bezbednost, i nakon dugog perioda stagnacije, prizvodnja gitara u SSSR-u je ponovo krenula krajem samih 60-tih. Lutijeri u SSSR-u su prethodno imali iskustvo sa pravljenjem tradicionalnih ruskih instrumenata, tako da je elektricna gitara bila sasvim nov svet za njih.
LENINGRAD TONIKA (1969-1974g.)
Prvi projekat elektricne gitare u SSSR je bio uzasni "Tonika" model. Ovaj instrumenat bije glas kao uzasan instrumenat i na mnogim sajtovima je proglasena kao najgra gitara ikada napravljena. Pa i pored ove lose reputacije, Tonika sa kraja 60-tih, danas ima veliku kolekcionarsku vrednost i trazena je medju kolekcionarima. "Tonika" gitare iz tog vremena su danas na ceni zahvaljujuci izuzetnoj istorijskoj vrednosti. Razlicite verzije ove gitare su pravljenje u mnogim delovima SSSR-a. ali originalna, Lenjingradska "Tonika", je bila najgora od svih. Lutieri su sve pogresili. Uzasna intonacija, mesingani fretovi koji bi se izlizali u kratkom vremenu, uzasan oblik tela, nebalansirana tezina, ocajna elektronika, i nemogucnost popravke, su samo neki od razloga loseg glasa ove gitare. Ali sa cenom od samo 130 rublji, sto su bile tadasnje dve mesecne plate u SSSR-u, Tonika gitare su bile jako popularne. Gitaristi ih nisu voleli, ali kako su cene zapadnih gitara bile astronomke, vecina gitarista u SSSR-u nije imala drugog izbora osim Tonike. "Tonika EGS 650" je napravljena u 65.000 primeraka sto je stavlja na prvo mesto po broju izradjenih gitara u SSSR-u.
KRUNK ANI (1970-1972g.)
Nedostatak iskustva u dizajniranju gitara je i razlog zasto su sovjetke gitare bile ocajne u svakom pogledu. Domace komponente su bile izuzetno niskog kvaliteta. Resursi i ekspertiza su bili veoma ograniceni sa obzirom da je "hladni rat" bio na vrhuncu i zatvorenost prema zapadu na najvisem nivou. Materijal i kompnenete su bile loseg kvaliteta i neadekvatne.
STELLA (1977-1993g.)
Tako su se na primer identicni potenciometri na ruskim gitarama mogli naci i na sporetima ili ves masinama. Ipak, mora se priznat da su lutijeri radili odlican posao prilikom izrade gitara sa obzirom na ogranicene resurse. U odnosu na gitare sa kraja 60-tih, ruske gitare iz 70-tih i 80-tih su bile znatno bolje. Do kolapsiranja Sovjetskog Saveza, postojalo je oko 20-tak proizvodjaca gitara.
TWO-GRIFF (1981-1983g.)
Bez razlike na los kvalitet u svakom pogledu, sovjetske gitare danas imaju kolekcionarsku vredost. I ne samo kolekcionarsku. Za one koji su odraslli i secaju se tih vremena u SSSR-u, ove gitare imaju ogromnu nostalgicnu vrednost koja mnogo vise znaci. Mnogi gitaristi iz bivseg Sovjetskog Saveza se okupljaju oko unikatnog web sajta gde se razmenjuju iskustva, informacije i secanja na ove gitare. Tu je ujedno i najveca koncetracija ljubitelja sovjetskih gitara i mesto gde se mogu videti mnoge gitare iz vremena SSSR-a.
ALGINA (1972g.)
Iako ove gitare imaju losu reputaciju po kvalitetu, za mnoge gitariste sirom sveta, sovjetske gitare, ipak imaju istorijsku vrednost, i vide ih kao znacajan doprinos istoriji gitara uopste.
RHYTHM SOLO (1972-1986g.)
https://sovietguitars.com/news.php
