Giovanni Gasparro-Ruke koje govore

Poli46 · 20.07.2021. u 19:06

Gola tela, teme koje se podsećaju na one tako često uočene oltarne slike, i ruke, mnoge ruke, ono je što
na prvi pogled nalazimo na slici Đovanija Gasparra (Bari, 1983). Slika čija se religiozna tema suprotstavlja
fantastičnom načinu lečenja, na isti način na koji se njen tretman svetlosti suprotstavlja modernim tumačenjima liturgijskog. Gasparro se kreće, tačnije, slika, realan i impregniran nadrealizam; Svaka ruka koja kao da izvire
iz niko ne zna gde, ona prenosi osećaj pokreta koji je nemoguće izbeći, vodi naš pogled tamo gde autor želi,
gest pokazuje izraz. Ruke koje podržavaju, štite, ćute, ruke koje traže ... ruke koje govore.

Poli46 · 20.07.2021. u 19:17

U 2011. godini Gasparro je takođe imao retku priliku da se suoči sa glavnim svetom
savremene umetnosti kada je njegove tradicionalističke slike odabrao poznati umetnički
kritičar Vittorio Sgarbi za nastup na Venecijanskom bijenalu. Do sada su Gasparra prikupljali nacionalni muzeji; i više puta je dobio pokroviteljstvo Katoličke crkve.

I dovoljno je lako videti zašto se Gasparrov stil, apingirajući Caravaggio, obratio vlastima.
Religijski predmeti su doslovno i poslušno ilustrovani, a slike su čitljive čak i izdaleka
zahvaljujući prenaglašenom kontrastu svetlosti i tame. Dalje, sa Gasparrovom monohromnom paletom slike deluju relativno neupadljivo u arhitektonskom okruženju - posebno ako zamislimo koliko bi to verovatno odvlačilo pažnju da je porudžbina otišla asertivno „savremenom“ umetniku.

Poli46 · 20.07.2021. u 19:22

Ovo su reči kritičara..
Gasparrova vrsta slike, koja je tradicionalno „tradicionalna“, može da funkcioniše dovoljno
dobro kao nameštaj za originalnu staru umetnost; ali samo iz daljine. Možda je upravo ona
vrlo očigledna - i definitivno moderna - samosvest o umetničkom statusu dela koja ga u
prvom redu sputava i odbija. Baš kao i glavna savremena umetnost kojoj se Gasparrovo
delo trudi da se suprotstavi, ona je na neki način falsifikat, puki znak umetnosti koji služi
nekom drugom cilju. Mi to samo osećamo; i zato se prirodno brinemo šta bi mogao
biti taj uzrok.

Poli46 · 20.07.2021. u 19:35

I time se možemo početi pitati da li Gasparro svoje religiozne podanike ikada tretira
kao nešto više od papira. Moglo bi biti da je za Gasparroa estetska borba tradicionalnog
- ili tradicionalističkog - katoličanstva sama po sebi postala samo metafora za estetsku
borbu njegovog tradicionalističkog slikarstva. Ovo je kultura pritužbi, pojačavajući
zamerke i razdraganosti, a sve to da bi se stvorila ona ugodno poznata senzacija žrtve.

Poli46 · 21.07.2021. u 10:19

Giovanni Gasparro

Poli46 · 22.07.2021. u 10:25

G Gasparro

Neprilagođena · 22.07.2021. u 12:20

Il Ricatto Di Ogni Vizio
G.Gasparro

Brojne koščate ruke, oštre poput makaza koje stiskaju prsti, uvlače pogled posmatrača-
dok se kreće od dna slike ka licu u središtu kompozicije.
" Il ricatto di ogni vizio" je umetničko delo koje predstavlja Đovanija Gasparra, koji kombinuje renesansne stilove sa futurističkim i kubističkim idejama, pročišćavajući ih od puke mehaničke prirode proučavanja pokreta i raspadanja slike.
Mnogostrukost ovde poprima značenje koje nadilazi tehnički rad do duhovnosti i metafizike, shvaćene kao one stvarnosti koje koegzistiraju sa fizičkom, ali su duboko bogatije i složenije......................

Poli46 · 06.08.2021. u 16:26

tumblr_59c57c71488892c4c6b1dec16460150d_07d435d2_1280.jpg

G Gasparro

Poli46 · 06.08.2021. u 16:29

Giovanni Gasparro

Neprilagođena · 07.08.2021. u 12:40

"Gasparrove slike su danak telu i trijumf tela.
Giovanni Gasparro tumači religiozne teme živahnom slikom koja dolazi izdaleka, iz sedamnaestog veka, ali koja ostaje veoma verna sadašnjosti:
vrtložna i prostorna, skoro filmska, telesna, izražava senzualnu religioznost, pokazuje svece vrlo ljudski, ali nikada previše ljudski i potpuno uronjene i u savremeni svet."