Војвода
Iskusan
- Poruka
- 5.517
На Зобнатици сам ухватио тј тада нашао малог птића сову на земљи. Предпостављам да је испао из гнезда, или је одбачен (појма немам каква је хијерархија код сова) , покупио сам га и однео кући, колико је моје незнање показује и то што сам га ословљавао мушким именом, а да заправо појма нисам имао ког је пола. За мене је био и остао Гиле. Било ми је фасцинантно колико се одомаћио на гајби, буквално је знао све штекове у стану где би могао да нешто кљуцне и поједе. Овако је био добре нарави, волео је сатима да ми блеји на рамену и да га мазим по оној његовој пунђи. Баш сам га заволео, једина мана код сова је то што малтене сваких петнаест минута врше нужду.. Али сам искрено туговао кад ми је угинуо, звао сам ветеринара да урадимо својеврсну обдукцију. Каже да је умро од упале плућа. Мој Гиле, мој брат. Поставите и ви неког вашег необичног љубимца ако имате. А да није класика пас или мачка.
