- Poruka
- 390.447
Gigantska kometa, za koju se u pocetku mislilo daje patuljasta planeta, približava se našem Sunčevom sistemu. Više od 2,7 milijardi milja od Sunca - deo sunčeve svetlosti odbio se o nešto što ga je vratilo prema našoj matičnoj zvezdi. Odbio se o nešto ledeno. Nešto nezamislivo staro. Nešto veliko.
U zoru 20. oktobra 2014, teleskop u čileanskoj pustinji Atakama okrenuo se prema nebu i snimio ogromnu sliku južnog noćnog neba, hvatajući nagoveštaje – odakle bi mogla da dopire ova reflektovana svetlosti.
Bilo je potrebno skoro sedam godina da istraživači identifikuju tu čudnu tačku kao ogromnu primordijalnu kometu - verovatno najveću koja je ikada proučavana savremenim teleskopima. Naučnici su o kometi nazvanoj Bernardineli-Bernštajn, sakupili sve što znaju i taj dokument o otkrićima dostavili časopisu The Astrophisical Journal Letters.
Prema najnovijim procenama, jezgro komete je široko oko 150 kilometara. To je daleko najveća procena veličine komete. Na primer, kometa 67P/Čuriumov -Gerasimenko, oko koje je svemirska letelica Rosetta Evropske svemirske agencije kružila od 2014. do 2016. godine, bila je široka samo oko 4,5 kilometra.
Zbog toga, kada je 2014. otkrivena naučnici su prvo smislili da su pronašli planetu patuljka. Kasnije analize su međutim ukazale na njeno brzo kretanje kroz Ortov oblak koji predstavlja pravu deponiju kometa na samom rubu Sunčevog sistema, a zapažen je i rep, a ta brzina, područje iz koga dolazi, pa i puštanje repa pod uticajem Sunčevog zračenja su karakteristike kometa.
Tokom naredne decenije, Bernardineli-Bernštajn će, na putu ka Sunčevom sistemu, postajati sve svetlija, a najbliže će prići 21. januara 2031. godine, kada se očekuje da kometa dođe na oko milijardu milja od Sunca, nešto dalje od prosečne udaljenosti Saturna. Potom će započeti svoje dugo povlačenje nazad u spoljne domete Sunčevog sistema, ostajući vidljiva najmanje do 2040 -ih, ako ne i decenijama duže.
U zavisnosti od toga koliko kometa oslobađa gasa dok njen led isparava prilazeći sunčevom sjaju, Bernardineli-Bernštajn bi na noćnom nebu mogao da zasvetli kao i Saturnov najveći mesec Titan. Danas se BB kometa nalazi još suviše daleko da bi se uočila čak i vrlo jakim amaterskim teleskopom, ali će 2031. doći u njihov domašaj – ali samo na fotografijama. Tada će, kako se procenjuje, imati magnitudu + 17M
Astronomi računaju da je ovoj kometi potrebno nekoliko milione godina da obiđe oko Sunca. Samo tri takve komete ikada su otkrivene na svom putu iz oblaka Oort, a Bernardineli-Bernštajn je pronađena dok je još bila udaljena više od 2,7 milijardi milja, što je rekord za kometu. Budući da je otkriven tako rano, generacija astronoma će imati priliku da razotkrije njene misterije.
Smatra se da je asteroid koji je imao ulogu u izumiranju dinosaurusa bio širok oko 11 kilometara kad je udario u Jukatan, stvarajući krater širok 200 km.
Ako bi “mega kometa” udarila u Zemlju, to bi bilo katastrofalno, sa globalnim posledicama i promenama klime. Ako bi promašila kopno i pala u okean, verovatno bi generisala cunami.
Ipak, stručnjaci kažu da Zemljani ne treba da brinu.
(astronomija)
