Antihejter
Iskusan
- Poruka
- 6.861
Ko me prati malo duže zna da obožavam Getea.
Skoro sam kupio užasno lošu knjigu samo zato što je imala posvetu sa Geteovim citatom- čuvajte se takvih trikova
Nije zgoreg podsetiti se:
Johan Volfgang Gete bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Poznat je po svojim dostignućima na polju fizike i biologije, koja će posle poslužiti kao inspiracija za Darvinovu teoriju evolucije.
Za sobom je ostavio mnoštvo dragocenih dela. Neka od njih bila su inspiracija za muzičke i dramske komade, dok su njegove mudrosti bile i ostale inspiracija za razmišljanje.
Slobodni ste ako vam je savest čista
Ono malo što znam zahvaljujem svom neznanju
Nezahvalnost je, ipak, oznaka slabih. Ja još nikad nisam video da je pravi čovek nezahvalan
Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš voljen
Podeljena radost je udvostručena radost
Svako želi biti neko. Niko se ne želi potruditi oko toga
Svaka smela ideja u početku izgleda kao ludost
Sa znanjem raste i sumnja
Beskoristan život je isto što i rana smrt
Najveći čovek uvek ostaje dete
Dok živiš, budi živ
Čovek može voleti samo ono biće za koje je uveren da će biti prisutno kada mu zatreba.
Nezahvalno je prevoditi Geteovu poeziju, ali ne znam nemački. Bolje išta nego ništa.
Ko to jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj?
To otac sa čedom svojim kroz pusti jaše kraj
Dok vije vihor besni i strašna seče stud,
On dete svoje grli, o toplu greje grud.
Što sine skrivaš tako lice i pogled svoj?
Bauka zar ne vidiš, oče, u noći toj?
Bauka, krunu onu i njegov dugi skut?
To sine, noćne magle prelaze neba put.
” O drago čedo, hodi i podji sa mnom ti!
Prekrasne igre mnoge zajedno ćemo igrati,
Po obalama cveće šareno ćemo brat’
Majka će moja tebi zlaćeno ruho dat.”
O oče, zar ne čuješ šta zbori bauk taj,
Kako me tiho zove i mami u svoj kraj?
Smiri se, čedo moje, to nije bio glas
Iz suhog lišća vetar pozdravlja šumom nas.
“Hoćeš li, slatko čedo, hoćeš li kraju mom?
Tebe će moje kćeri paziti ljubavlju svom
One će noću igrat’ lagani tanac svoj
I ljuljaće te brižno i pevat’ slatki poj”
O oče, zar ne vidiš otud u onaj mrak
Da baukove kćeri rukom mi daju znak?
Da čedo moje, vidim, al’ tebe vara gled
To noćni vetar starih povija vrba red.
“Ja volim čedo tebe i lice što ti sja,
Nećeš li milom, silom odneću tebe ja!”
O oče, on me hvata, bauk me grabi sad,
Bauk mi,oče, evo zadade bol i jad!
Dubokom prožet jezom otac uspori gred
U naručju mu sinak od bola bled,
A kad je pred dom stig'o s mukom i jadom svim,
Mrtvo čedo bilo na grudima njegovim.
Gete "Vilinski kralj" ili "Bauk"
Ima više prevoda. Aleksa Šantić, Danilo Kiš, ovaj nemam pojma čiji je.
Skoro sam kupio užasno lošu knjigu samo zato što je imala posvetu sa Geteovim citatom- čuvajte se takvih trikova
Nije zgoreg podsetiti se:
Johan Volfgang Gete bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Poznat je po svojim dostignućima na polju fizike i biologije, koja će posle poslužiti kao inspiracija za Darvinovu teoriju evolucije.
Za sobom je ostavio mnoštvo dragocenih dela. Neka od njih bila su inspiracija za muzičke i dramske komade, dok su njegove mudrosti bile i ostale inspiracija za razmišljanje.
Slobodni ste ako vam je savest čista
Ono malo što znam zahvaljujem svom neznanju
Nezahvalnost je, ipak, oznaka slabih. Ja još nikad nisam video da je pravi čovek nezahvalan
Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš voljen
Podeljena radost je udvostručena radost
Svako želi biti neko. Niko se ne želi potruditi oko toga
Svaka smela ideja u početku izgleda kao ludost
Sa znanjem raste i sumnja
Beskoristan život je isto što i rana smrt
Najveći čovek uvek ostaje dete
Dok živiš, budi živ
Čovek može voleti samo ono biće za koje je uveren da će biti prisutno kada mu zatreba.
Nezahvalno je prevoditi Geteovu poeziju, ali ne znam nemački. Bolje išta nego ništa.
Ko to jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj?
To otac sa čedom svojim kroz pusti jaše kraj
Dok vije vihor besni i strašna seče stud,
On dete svoje grli, o toplu greje grud.
Što sine skrivaš tako lice i pogled svoj?
Bauka zar ne vidiš, oče, u noći toj?
Bauka, krunu onu i njegov dugi skut?
To sine, noćne magle prelaze neba put.
” O drago čedo, hodi i podji sa mnom ti!
Prekrasne igre mnoge zajedno ćemo igrati,
Po obalama cveće šareno ćemo brat’
Majka će moja tebi zlaćeno ruho dat.”
O oče, zar ne čuješ šta zbori bauk taj,
Kako me tiho zove i mami u svoj kraj?
Smiri se, čedo moje, to nije bio glas
Iz suhog lišća vetar pozdravlja šumom nas.
“Hoćeš li, slatko čedo, hoćeš li kraju mom?
Tebe će moje kćeri paziti ljubavlju svom
One će noću igrat’ lagani tanac svoj
I ljuljaće te brižno i pevat’ slatki poj”
O oče, zar ne vidiš otud u onaj mrak
Da baukove kćeri rukom mi daju znak?
Da čedo moje, vidim, al’ tebe vara gled
To noćni vetar starih povija vrba red.
“Ja volim čedo tebe i lice što ti sja,
Nećeš li milom, silom odneću tebe ja!”
O oče, on me hvata, bauk me grabi sad,
Bauk mi,oče, evo zadade bol i jad!
Dubokom prožet jezom otac uspori gred
U naručju mu sinak od bola bled,
A kad je pred dom stig'o s mukom i jadom svim,
Mrtvo čedo bilo na grudima njegovim.
Gete "Vilinski kralj" ili "Bauk"
Ima više prevoda. Aleksa Šantić, Danilo Kiš, ovaj nemam pojma čiji je.
