Koliko se gubi u prevodu i koliko je ponekad nešto virtuozno prevedeno vidi se na Poovom "Gavranu" i ovde.
Deo iz "Fausta"
Vladimir Nazor, prva verzija prevoda:
KRALJ U TULI
Bi kralj u Tuli. – Vjernost
do groba: sav mu mar.
U smrtni čas mu ljuba
dà pehar, zlatan dar.
Kralj, voleć ga nad svime,
dok moro suze lit,
iz njega samo htio
na svakoj gozbi pit.
Kad smrt mu priđe, doznav
gradova svojih broj,
sve nasljeniku dade;
al’ ne da pehar svoj.
S vitezim uz sto sjedne
veseo slavit zbor,
u dvornici kraj mora
gdje njegov stoji dvor.
Još jednom vatren gutljaj
tu popi stari kralj,
pa s visa pehar sveti
u morski baci val.
Gledo ga padat, tonut
do mračna hladna dna.
Pa oči sklopi. – Zadnja
bi njemu kaplja ta.
Johan Volfgang Gete
(Prevod: Vladimir Nazor)
Druga verzija prevoda:
U Tuli kralj je bio
Iz zlatnog je pehara pio
što dragana mu je dala
kada je umirala.
Taj pehar mu draži bejaše
od sveg što imađaše
i gorke suze je lio
kad god iz njega je pio.
Kad čas mu dođe da mre
on razdeli zemlje sve
sve nasledniku je dao
al' pehar je zadržao.
Za vitezove svoje
tad gozbu sazvao je
u zamku na litici morskoj
u dvorani pradedovskoj.
Tu napi se bekrija stara
poslednjeg životnog žara
pa sveti pehar žestoko
hitnu u more duboko.
Vidi gde pada, gde tone
u tamne talase one
pa zauvek oči sklopi-
to poslednje beše što popi.
Preveo Branimir Živojinović
Deo iz "Fausta"
Vladimir Nazor, prva verzija prevoda:
KRALJ U TULI
Bi kralj u Tuli. – Vjernost
do groba: sav mu mar.
U smrtni čas mu ljuba
dà pehar, zlatan dar.
Kralj, voleć ga nad svime,
dok moro suze lit,
iz njega samo htio
na svakoj gozbi pit.
Kad smrt mu priđe, doznav
gradova svojih broj,
sve nasljeniku dade;
al’ ne da pehar svoj.
S vitezim uz sto sjedne
veseo slavit zbor,
u dvornici kraj mora
gdje njegov stoji dvor.
Još jednom vatren gutljaj
tu popi stari kralj,
pa s visa pehar sveti
u morski baci val.
Gledo ga padat, tonut
do mračna hladna dna.
Pa oči sklopi. – Zadnja
bi njemu kaplja ta.
Johan Volfgang Gete
(Prevod: Vladimir Nazor)
Druga verzija prevoda:
U Tuli kralj je bio
Iz zlatnog je pehara pio
što dragana mu je dala
kada je umirala.
Taj pehar mu draži bejaše
od sveg što imađaše
i gorke suze je lio
kad god iz njega je pio.
Kad čas mu dođe da mre
on razdeli zemlje sve
sve nasledniku je dao
al' pehar je zadržao.
Za vitezove svoje
tad gozbu sazvao je
u zamku na litici morskoj
u dvorani pradedovskoj.
Tu napi se bekrija stara
poslednjeg životnog žara
pa sveti pehar žestoko
hitnu u more duboko.
Vidi gde pada, gde tone
u tamne talase one
pa zauvek oči sklopi-
to poslednje beše što popi.
Preveo Branimir Živojinović
Poslednja izmena:
