Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 86.423
Gestacijski dijabet predstavlja poseban tip dijabetesa koji se javlja u trudnoći zbog hormona iz posteljice koji blokiraju aktivnost hormona insulina koji se luči iz pankreasa, a čija je uloga skladištenje viška glukoze iz krvi u ćelijama.
_blokiranjem aktivnosti insulina sprečen je ulazak glukoze u ćelije, a kao posledica toga nivoi glukoze u krvi rastu kod trudnice, što može da poremeti rast i normalan razvoj bebe.
_najčešće trudnice sa gestacijskim dijabetesom nemaju nikakve primetne znake i simptome bolesti, zato se kod gotovo svih trudnica treba uraditi skrining za gestacijski dijabetes u periodu od 24. do 28. nedelje trudnoće.
_gestacijski dijabetes se ispituje laboratorijskim testom /glucose challenge test/, koji se radi u periodu od 24. do 28. nedelje trudnoće ili na prvom pregledu u trudnoći ako trudnica ima povećan rizik za pojavu dijabetesa. Ako je test urađen rano u trudnoći pozitivan, to znači da trudnica ima dijabetes tip 2 od ranije, koji ranije nije bio prepoznat.
_test se izvodi u dva koraka: najpre se popije rastvor koji sadrži 50 grama šećera, a nakon jednog sata meri se nivo šećera u krvi. Rezultat pokazuje da li postoji mogućnost gestacijskog dijabetesa ili ne, i ako su rezultati iznad normalnih vrednosti, potrebni su dodatni testovi da bi se dijagnoza potvrdila.
Osnovni, standardni testovi koji treba da se urade za ispitivanje dijabetesa su:
_ispitivanje glikemije /nivoa šećera _ glukoze/ u krvi na prazan stomak, znači posle najmanje 12 sati bez unošenja hrane. Uobičajeno se preporučuje da se test uradi u jutarnjim satima.
_ispitivanje nivoa glikoliziranog hemoglobina /HbA1C/, poznatog kao tromesečni prosek, jer pokazuje kakva je bila regulacija šećera u krvi u periodu od tri meseca.
_ispitivanje nivoa hormona insulina, jer povećanje insulina ukazuje na stanje insulinske rezistencije koje je čest znak dijabetesa tip 2.
_ispitivanje OGTT testom /Oral Glucose Tolerance Test/ ili testom opterećenja glukozom, gde pacijent treba da popije rastvor od 75 mg glukoze, nakon čega se u određenim vremenskim intervalima /60, 120 ili 180 minuta/ meri reakcija organizma na unos glukoze. Ovaj test najdirektnije pokazuje da li insulin i sam organizam uspešno regulišu šećer /glukozu/. Otkrivanje koliko brzo se glukoza metaboliše i koliko je efikasan insulin jedan je od osnovnih testova za dijagnostikovanje dijabetesa.
_najpre se meri šećer u krvi pre početka OGTT testa, evo primera normalnog OGTT /oralnog glukoznog tolerantnog testa/
_prvo merenje na prazan stomak pokazuje vrednost šećera 5.3 mmol/L, zatim se popije rastvor glukoze, a posle 1 sat ako je nivo šećera u krvi ispod 10 mmol/L _ to je normalno; posle drugog sata ako je ispod 8.6 mmol/L _ dobro je; a posle 3 sata treba da bude ispod 7.8 mmol/L, što pokazuje da nivo šećera opada do trećeg sata.
_i uvek kada prvi laboratorijski rezultat izazove sumnju na gestacijski dijabetes zbog povišenih vrednosti, OGTT test se ponavlja posle nekoliko dana, i ako su i drugi put vrednosti povišene _ na primer, kod trudnice _ tada se potvrđuje da ima gestacijski dijabetes.
_blokiranjem aktivnosti insulina sprečen je ulazak glukoze u ćelije, a kao posledica toga nivoi glukoze u krvi rastu kod trudnice, što može da poremeti rast i normalan razvoj bebe.
_najčešće trudnice sa gestacijskim dijabetesom nemaju nikakve primetne znake i simptome bolesti, zato se kod gotovo svih trudnica treba uraditi skrining za gestacijski dijabetes u periodu od 24. do 28. nedelje trudnoće.
_gestacijski dijabetes se ispituje laboratorijskim testom /glucose challenge test/, koji se radi u periodu od 24. do 28. nedelje trudnoće ili na prvom pregledu u trudnoći ako trudnica ima povećan rizik za pojavu dijabetesa. Ako je test urađen rano u trudnoći pozitivan, to znači da trudnica ima dijabetes tip 2 od ranije, koji ranije nije bio prepoznat.
_test se izvodi u dva koraka: najpre se popije rastvor koji sadrži 50 grama šećera, a nakon jednog sata meri se nivo šećera u krvi. Rezultat pokazuje da li postoji mogućnost gestacijskog dijabetesa ili ne, i ako su rezultati iznad normalnih vrednosti, potrebni su dodatni testovi da bi se dijagnoza potvrdila.
Osnovni, standardni testovi koji treba da se urade za ispitivanje dijabetesa su:
_ispitivanje glikemije /nivoa šećera _ glukoze/ u krvi na prazan stomak, znači posle najmanje 12 sati bez unošenja hrane. Uobičajeno se preporučuje da se test uradi u jutarnjim satima.
_ispitivanje nivoa glikoliziranog hemoglobina /HbA1C/, poznatog kao tromesečni prosek, jer pokazuje kakva je bila regulacija šećera u krvi u periodu od tri meseca.
_ispitivanje nivoa hormona insulina, jer povećanje insulina ukazuje na stanje insulinske rezistencije koje je čest znak dijabetesa tip 2.
_ispitivanje OGTT testom /Oral Glucose Tolerance Test/ ili testom opterećenja glukozom, gde pacijent treba da popije rastvor od 75 mg glukoze, nakon čega se u određenim vremenskim intervalima /60, 120 ili 180 minuta/ meri reakcija organizma na unos glukoze. Ovaj test najdirektnije pokazuje da li insulin i sam organizam uspešno regulišu šećer /glukozu/. Otkrivanje koliko brzo se glukoza metaboliše i koliko je efikasan insulin jedan je od osnovnih testova za dijagnostikovanje dijabetesa.
_najpre se meri šećer u krvi pre početka OGTT testa, evo primera normalnog OGTT /oralnog glukoznog tolerantnog testa/
_prvo merenje na prazan stomak pokazuje vrednost šećera 5.3 mmol/L, zatim se popije rastvor glukoze, a posle 1 sat ako je nivo šećera u krvi ispod 10 mmol/L _ to je normalno; posle drugog sata ako je ispod 8.6 mmol/L _ dobro je; a posle 3 sata treba da bude ispod 7.8 mmol/L, što pokazuje da nivo šećera opada do trećeg sata.
_i uvek kada prvi laboratorijski rezultat izazove sumnju na gestacijski dijabetes zbog povišenih vrednosti, OGTT test se ponavlja posle nekoliko dana, i ako su i drugi put vrednosti povišene _ na primer, kod trudnice _ tada se potvrđuje da ima gestacijski dijabetes.
