Geometrija jednog botaničara

[Nina]

Francuski umetnik je obožavao prirodu i njene darove i dizajnirao predmete od stakla za svakodnevnu upotrebu
Emil Gale je bio majstor umetničkog zanata i velemajstor u oblikovanju stakla. Istovremeno je bio i školovani botaničar i mineraleolog.
Obožavao je prirodu i njene darove i dizajnirao predmete od stakla za svakodnevnu upotrebu.
Umetnik je živeo na razmeđu dva veka, onog odlazećeg sa utabanim likovnim klišeima i onog dolazećeg, koji je bio sav u traganju za novim likovnim izrazom
Gale je najviše voleo da oblikuje vaze za cveće. Ove predmete umetnik je radio od stakla, kao skulpture, ukrašavajući njihova tela cvetnom dekoracijom.
Radio je to nadahnuto, maštovito, primenjujući bujnu cvetnu vegetaciju na staklene površine do te mere da je unošenje živog cveća u vazu postalo gotovo apsurdno

 

[Nina]

Ipak, postoji jedan izuzetak, predmet u geometrijskom maniru u skladu sa vremenom i novim, modernističkim stilom. To je vaza koja na sebi nema nijedan cvet, ostavljajući tako naknadno unetom cveću šansu da dođe do izražaja. Vaza je izrađena od metaliziranog kristala sa geometrijskom dekoracijom u vidu pravih i krivih linija, trouglova, kvadrata i kombinacije istih. Baza vaze je u vidu kruga, telo u obliku strukiranog valjka a gornji deo je kao spljoštena lopta. Pravo cveće u ovoj vazi zaista može da dođe do izražaja jer će njegova lepota biti istaknuta u poređenju sa oblikom vaze. Umetnik je ovde odoleo porivu da svoj „cvetni” talenat pretvori u dominantni utisak i prednost je dao upotrebnoj funkciji vaze u enterijeru.

 

[Nina]

Emil Gale (1846–1904)

Francuski umetnik stakla i nameštaja, rođen je u Nansiju. Staklarski zanat izučio je u očevoj radionici. Od 1860. godine, prvo studira botaniku, zatim mineralogiju i dizajn. Usavršavao je umetnost staklarstva u jednoj poznatoj manufakturi u Saru. Posle učešća u Francusko-pruskom ratu, nastavlja eksperimentisanje na umetničkom oblikovanju stakla uz usavršavanje svih tehnoloških postupaka. Aktivan je na svim izlagačkim manifestacijama, u Londonu organizuje veliku izložbu francuske umetnosti, u Parizu takođe, a 1884. samostalno izlaže preko 300 svojih dizajnerskih kreacija od stakla. Otvara sopstvenu radionicu u kojoj zapošljava 300 radnika. Stiče veliki broj sponzora – poznata imena iz sveta umetnosti i visoke buržoazije pa i plemstva. Grad Pariz poklonio je jednu njegovu staklenu vazu ruskom caru Nikolaju II 1896. godine. Godine 1901. sa Lujom Mažorelom otvara poznatu Umetničku školu u Nansiju, koju promoviše u magazinu „Umetnost i industrija”. Posthumno je objavljena antologija Galeovog stvaralaštva uz brojne njegove tekstove o botanici i hortikulturi. Bio je to doprinos afirmaciji „Nove umetnosti 1900” – art nuvou, čije su osobenosti bile simbolizam i bujna biljna dekoracija.
(Arh. Radmila Milosavljević)

 

[Nina]

Od noci do svitanja

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]