Геноцид - шта је то ?

KOLUMNA - IDE GAS: Zlogodišnjice​

Muharem Bazdulj12.08.2021 16:00
20210811225851_372466.jpg
KOLUMNA - IDE GAS: Zlogodišnjice
U najvećem dijelu svijeta, ljeto je politički mrtvo doba. Izbori se po pravilu ne organizuju ljeti, parlamentarci su na godišnjem odmoru, mada je vrijeme vrelo, vlade rade na, kako se to kaže, hladni pogon.


Kad je o Bosni i Hercegovini riječ, a u dobroj mjeri i njoj susjednim zemljama, privid političkog života održavaju obilježavanja različitih godišnjica vezanih za ratni raspad Jugoslavije devedesetih. Pošto se najveći broj ratnih zločina nad civilima desio u kasno proljeće i ljeto 1992, gotovo da nema dana da se ne komemorira neka godišnjica, bilo da to rade Bošnjaci, bilo Hrvati, bilo Srbi. S druge strane, dva najtraumatičnija događaja cijelog rata za Bošnjake i Srbe, pad Srebrenice i “Oluja”, desili su se takođe u ljeto, ali 1995, a obilježavanje tih godišnjica takođe ima i dnevnopolitički uticaj. Upravo je povodom još jedne godišnjice “Oluje”, filozof i politički analitičar Žarko Puhovski napravio zanimljivu paralelu: “U proljeće 1970. CKSK je odlučio da će se ubuduće velike proslave obljetnica NOB-a slaviti svakih pet godina. Ovo zaista počinje ljude opterećivati, ide im na živce. Imate ljudi kojima je to važno. Društvo je opterećeno time, vi svaki dan imate nekakvu godišnjicu.”


Dnevnopolitičke pobude

Moram priznati da mi ovaj podatak nije bio poznat, a na neki način objašnjava i neke detalje iz mojih dječijih uspomena. Koliko god cijeli obrazovni i vrijednosni sistem socijalističke Jugoslavije bio utemeljen na kulturi sjećanja na Narodnooslobodilačku borbu, nije mi ostalo u sjećanju da smo se u školi, recimo, svake godine prisjećali Užičke republike, Igmanskog marša, Neretve, Sutjeske, Desanta na Drvar i Sremskog fronta. Nije postojalo toliko opterećivanje godišnjicama i to, očigledno, nije bio neki spontani refleks društva, nego plod racionalne političke odluke. Nije nezanimljivo ni to da je takva odluka donesena baš dvadeset i pet godina nakon kraja Drugog svjetskog rata. Zavodljivo bi bilo razraditi analogiju da je socijalistička Jugoslavija tada bila udaljena od rata u kojem je stvorena otprilike isto onoliko koliko je današnja Bosna i Hercegovina udaljena od rata koji ju je stvorio onakvu kakva je danas. To bi, međutim, bilo višestruko pogrešno. Naime, javni stav prema svim godišnjicama iz Narodnooslobodilačke borbe dijelio je najveći dio stanovništva. Čak i veliki dio antikomunistički raspoloženih ljudi je cijenio antiokupatorski aspekt partizanske borbe. Bilo je, naravno, u Jugoslaviji i preživjelih kolaboracionista i njihovih potomaka, ali njihov glas se u javnosti nije čuo i bili su manjina. Hoću da kažem da se iz dnevnopolitičkih pobuda čak mogao i pronaći razlog za svakogodišnje obilježavanje godišnjica u ideji da se time jača unutrašnja kohezija zajednice. Ipak, drugovi iz Centralnog komiteta bili su dovoljno politički mudri da shvate kako takva praksa donosi više štete nego koristi. Najprije, svakogodišnjim obilježavanjem godišnjica, društvo se drži zarobljenim u prošlosti. Ako želite gledati u budućnost, ne možete svakog Božijeg dana komemorirati neki događaj iz prošlosti. U tom smislu je važna još jedna razlika kod godišnjica koje su se obilježavale u tadašnjoj Jugoslaviji i današnjoj Bosni i Hercegovini. U Jugoslaviji se njegovalo sjećanje na herojska djela, na borbu, na otpor, na trenutke u kojima su se naši preci aktivno borili protiv velike sile. U Bosni i Hercegovini se uglavnom obilježavaju godišnjice ubijanja i protjerivanja, odnosno gaji se sjećanje na trenutke kad su nečiji preci bili - žrtve. Nije da u Drugom svjetskom ratu u Jugoslaviji nije bilo događaja gdje su civili mučki i masovno ubijani, nije da se to nije znalo i pamtilo, ali je obrazovna politika, slično, uostalom, politici u drugim socijalističkim zemljama, više insistirala na pamćenju situacija u kojima si bio heroj u odnosu na one u kojima si bio žrtva. Ni to nije bez vraga, ako se misli o budućnosti.

Krokodilske suze

Zamislimo da sutra padne dogovor političkih lidera najjačih bh. partija koje okupljaju i Bošnjake i Srbe i Hrvate da se godišnjice ratnih događaja (1992-1995) više ne obilježavaju svake godine, nego svake pete. Ne, naravno, da se porodice žrtava ne prisjete svojih najmilijih koje su izgubili i posjete im grobove, ne, naravno, da se eventualno tim povodom organizuje i vjerski obred, ali da se izbjegavaju političke govorancije i medijski spektakli. Digla bi se kuka i motika, a ti ljudi bi morali da se spreme za politički odstrel. Ofanziva bi, naravno, krenula iz tradicionalnih moralističkih uporišta nevladinog sektora i tzv. nezavisnih intelektualaca. Retoriku nije teško naslutiti. Pozivali bi se na žrtve i na svoj veliki, ogromni, džinovski, kolosalni pijetet. O, kako bi samo trubili tobože u ime žrtava. A istina je, dakako, da oni na tim žrtvama parazitiraju godinama i decenijama, a plan im je da nastave tako do Sudnjeg dana u koji svakako ne vjeruju, koliko god da dio njih voli da se poziva i na božansku pravdu. Njihove krokodilske suze karikatura su svih iskrenih suza. Od njihovih tananih duša osjetljiviji je jedino njihov novčanik.

Stoga i ubuduće, u doglednoj budućnosti, možemo očekivati svakogodišnje obilježavanje svakovrsnih godišnjica. Mada je Žarko Puhovski u pravu kad kaže “Društvo je opterećeno time, vi svaki dan imate nekakvu godišnjicu”, ne postoji politička snaga koja bi to opterećenje društva bila u stanju artikulisati u neku smislenu viziju. U već pomenutom intervjuu, Puhovski je ponešto i optimističan te tvrdi da će ratna retorika sigurno jednom stati, pošto sve većem broju naročito mladih ljudi ide na živce što se svake godine nekoliko desetina puta pronalaze razne godišnjice koje treba obilježavati, slaviti, komemorirati, prognozirajući kako će se sve to s vremenom izduvati i neće biti tako aktuelno.

Bilo bi dobro da je Puhovski ovdje u pravu, no ponekad se čini da su pominjanim godišnjicama opterećeniji oni koji događaje na koji godišnjice podsjećaju ne pamte u realnom vremenu, nego oni koji ih se sjećaju. Za njih te godišnjice svakako nemaju veze sa vlastitim uspomenama, nego jedino s propagandom. Za njih su stvari u svakom slučaju mnogo više crno-bijele nego za one koji imaju rat u vlastitom iskustvu. Valja nam priželjkivati da svakogodišnje obilježavanje godišnjica iz devedesetih ne može biti prekinuto jedino novim svježijim nizom tragičnih događaja koji će prizivati obilježavanje svojih godišnjica. Kod nas su, nažalost, godišnjice izgleda poput klinova pa se godišnjica samo drugom i recentnijom godišnjicom - izbija.
 
Обилић:
Геноцид је кад неку врсту сатреш, кад је нема више ни у хербаријуму.
Ако имаш такву намеру, онда је то геноцидна намера.

Коме се геноцид има приписати ?
Ономе ко га извршава или има намеру да га изврши.

Није цео немачки народ геноцидан, али има геноцидних Немаца.
Није цео хрватски народ геноцидан иако Макс Лубурић јесте.
Није цео шпански народ геноцидан иако Кортес поби онолике Астеке,
нити је српски народ геноцидан ма шта да се десило у Сребреници.

Ја за себе знам да нисам геноцидан, као и милиони других Срба,
и не волим да ме неко доводи у везу са Вељом који прави ћевапе од људи.
Ја са њим и његовим начином размишљања имам везе колико и онај Инуит са севера,
или калуђер са Тибета.

Предлажем законску одговорност свих оних који српски народ вређају називајући га геноцидним !!!
Ко хоће да оно у Сребреници назове геноцидом - нека именује извршиоце геноцида.
Поименце !

Можда прихватим да су га ти неки извршили !?
Можда прихватим и да их треба казнити ?

Једно је сигурно - они нису ја !
То морају да схвате Курта и Мурта,
уколико окривљују цео српски народ - тако могу да криве и цео људски род !!!
Kliknite za proširenje...

Ово ти је Геноцид ...

The legal definition of genocide (Including Discussion and Key terms)
The international legal definition of the crime of genocide is found in Articles II and III of the 1948 Convention on the Prevention and Punishment of Genocide.

Article II describes two elements of the crime of genocide:

1) the mental element, meaning the "intent to destroy, in whole or in part, a national, ethnical, racial or religious group, as such", and

2) the physical element which includes five acts described in sections a, b, c, d and e. A crime must include both elements to be called "genocide."

Article III described five punishable forms of the crime of genocide: genocide; conspiracy, incitement, attempt and complicity.

Excerpt from the Convention on the Prevention and Punishment of Genocide (For full text click here)
"Article II: In the present Convention, genocide means any of the following acts committed with intent to destroy, in whole or in part, a national, ethnical, racial or religious group, as such:

(a) Killing members of the group;
(b) Causing serious bodily or mental harm to members of the group;
(c) Deliberately inflicting on the group conditions of life calculated to bring about its physical destruction in whole or in part;
(d) Imposing measures intended to prevent births within the group;
(e) Forcibly transferring children of the group to another group.

Article III: The following acts shall be punishable:

(a) Genocide;
(b) Conspiracy to commit genocide;
(c) Direct and public incitement to commit genocide;
(d) Attempt to commit genocide;
(e) Complicity in genocide. "
 
hirajgoagain:
ako ima neka presuda o genocidnom narodu evo ja apelujem da se ukine kako ne bismo slušali interna kukanja kako srbi nisu genocidan narod i da im se radi o glavi ah
Kliknite za proširenje...

Ниједан НАРОД неможе бити оптужен з агеноцид

За геноцид оптужују појединце ....

Напрмер

За 30 000 мртвих срба у ратовима '90их НИКО од усташа и муџахедина није ОСУЂЕН ПРАВОСНАЖНО

Јесте оптужен.. ... осуђен првостепено

АЛИ ... да робија НЕ

За 30 000 мртвих муџахедина осуђено је 10 000 срба на 10 000 година затвора и 10 000 000 је бомбардовано

За 30 000 мртвих муџахедина осуђен је 1 хрват .. коме су допустили да се отрује

За 0 мртвих усташа оосуђено је 10 000 срба на 10 000 година затвора и 10 000 000 је бомбардовано

Ето то је геноцид .. Амерички геноцид над србима
 
AleksaJ:
Ниједан НАРОД неможе бити оптужен з агеноцид

За геноцид оптужују појединце ....

Напрмер

За 30 000 мртвих срба у ратовима '90их НИКО од усташа и муџахедина није ОСУЂЕН ПРАВОСНАЖНО

Јесте оптужен.. ... осуђен првостепено

АЛИ ... да робија НЕ

За 30 000 мртвих муџахедина осуђено је 10 000 срба на 10 000 година затвора и 10 000 000 је бомбардовано

За 30 000 мртвих муџахедина осуђен је 1 хрват .. коме су допустили да се отрује

За 0 мртвих усташа оосуђено је 10 000 срба на 10 000 година затвора и 10 000 000 је бомбардовано

Ето то је геноцид .. Амерички геноцид над србима
Kliknite za proširenje...

a ovamo nećemo migrante jer su svi mrki lopovi, a verovatno je samo poneki
 
AleksaJ:
Ово ти је Геноцид ...

Правна дефиниција геноцида (укључујући дискусију и кључне појмове)
Међународно правна дефиниција злочина геноцида налази се у члановима II и III Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године.

Члан II описује два елемента злочина геноцида:

1) ментални елемент, који значи „намеру да се потпуно или делимично уништи национална, етничка, расна или верска група, као таква“, и

2) физички елемент који укључује пет радњи описаних у одељцима а, б, ц, д и е. Злочин мора укључивати оба елемента да би се назвао "геноцид".

Члан III је описао пет кажњивих облика злочина геноцида: геноцид; завера, подстрекавање, покушај и саучесништво.

Извод из Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида
"Члан II: У овој Конвенцији, геноцид означава било које од следећих дела почињених с намером да се потпуно или делимично уништи национална, етничка, расна или верска група, као таква:

(а) Убијање чланова групе;
(б) наношење тешких телесних или душевних повреда члановима групе;
(ц) намерно наношење групних услова живота срачунатих да доведу до његовог физичког уништења у целини или делимично;
(д) изрицање мера за спречавање рађања унутар групе;
(е) присилно премештање деце из групе у другу групу.

Члан III: Следећа дела биће кажњива:

(а) геноцид;
(б) завера за извршење геноцида;
(ц) директно и јавно потицање на геноцид;
(д) покушај геноцида;
(е) Саучесништво у геноциду. "
Kliknite za proširenje...

Ово објашњење је много широко и самим тим погодно за извртање како коме одговара.

Од њега се не треба бранити тако што ћемо доносити своја ("боља") правила,
већ треба инсистирати да неки људи већ робијају за геноцид
и да се ни у ком случају квалификација "геноцидни" не сме примењивати ни на кога другог
а камоли на цео српски народ.
 
Обилић:
Ово објашњење је много широко и самим тим погодно за извртање како коме одговара.

Од њега се не треба бранити тако што ћемо доносити своја ("боља") правила,
већ треба инсистирати да неки људи већ робијају за геноцид
и да се ни у ком случају квалификација "геноцидни" не сме примењивати ни на кога другог
а камоли на цео српски народ.
Kliknite za proširenje...

Што би рекли адвокатице/ти ...

'Колегинице/га .. разумели сте принцип

Да поновимо .. Народ немож бит геноцидишућ .... али може бит геноцидиран

на начин како је овде објашњено


 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

kapelnik
Геноцид, шта је то?
Odgovora
0
Pregleda
196
kapelnik
kapelnik
Duskwood
Sta je to vanredno stanje?
Odgovora
20
Pregleda
391
anajade
anajade
Обилић
Шта је то "српски домаћин" ?
Odgovora
7
Pregleda
299
јанпи
јанпи

Back
Top