"Genije srca, kao što ga ima onaj veliki skriveni, bog iskušavalac i rođeni pacolovac savesti, čiji glas ume da dopre sve do podzemlja svake duše, koji ni reč ne kaže niti pogled baca, u kome ne bi bilo obzira niti zavodljivog pregiba, u čije majstorstvo spada da razume da se priviđa — i ne to šta on jeste, nego ono što je onima koji ga slede jedna prinuda više da bi se sve bliže uza nj stiskali, da bi ga sve privrženije i temeljitije sledili... Genije srca, koji stišava sve glasno i samodopadljivo i podučava osluškivanju onoga što glača hrapave duše i na kušanje im nudi novu žudnju — da tiho počivaju, poput ogledala, i da se u njima duboko nebo ogleda... Genije srca, koji nevičnu i prenaglu ruku podučava oklevanju i ljupkijem hvatanju, koji pogađa prisustvo skrivenog i zaboravljenog blaga, kaplje dobrote i slasne duhovnosti, pod neprozirnim, debelim ledom, i koji je čarobna raklja za svako zrnce zlata što je odavno bilo pogrebeno u tamnici od mnogog mulja i peska ... Genije srca, od čijeg dodira svako bogatiji biva, ne milostinjom obasut i zatečen, ne kao tuđim dobrom usrećen i opterećen, nego bogatiji u sebi samom, sebi noviji nego pre, raspuknut, prožet i preslušan južnim lahorom, nesigurniji možda, osetljiviji, lomniji, slomljeniji, ali pun uzdanja koja još nemaju imena, pun nove volje i strujanja, pun nove nevoljnosti i strujanja natrag..."
