Genijalni pasus

[Karamazov]

Pre nekoliko dana je u Glasu javnosti izasao rezultat istrazivanja sprovedenog medju svetski eminentnim piscima a u vezi sa genijalnim pasusom iz nekog dela. U tom glasanju pobedio je citat djavola koji govori Ivanu Karamazovu u delu "Braca Karamazovi" Fjodora Dostojevskog. Poruka, iskoriscene recenice i reci (forma), ali i doza odredjenog humora cine ovaj pasus nedostiznim, smatraju ucesnici istrazivanja.

Djavo govori Ivanu Karamazovu:

- Mi tu komediju razumemo: ja, na primer, otvoreno i prosto zahtevam svoje unistenje. Ne, ti moras ziveti, kazu oni, jer bez tebe nista nece biti. Kad bi na Zemlji sve bilo razumno, onda se nikad nista ne bi dogodilo. Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih dogadjaja, a treba da bude dogadjaja. - Te tako ja sluzim, stegnuvsi srce, da bi bilo dogadjaja, i cinim nerazumne stvari po zapovesti. Ljudi uzimaju svu tu komediju kao nesto ozbiljno, kraj sve svoje neosporne pameti. I u tome je njihova tragedija. I pate, naravno, ali... ali zato zive, zive realno, ne fantasticno; jer patnja i jeste zivot. Kakvo bi zadovoljstvo u zivotu bilo bez patnje? Sve bi se pretvorilo u jednu beskonacnu molitvu: sveto, ali dosadno. No, a ja? Ja patim, a ipak ne zivim. Ja sam iks u neodredjenoj jednacini. Ja sam nekakva utvara koja je izgubila sve krajeve i pocetke, pa je naposletku zaboravila i kako se zove. Ti se smejes... ne, ti se ne smejes, ti se opet ljutis. Ti se vecno ljutis, tebi je samo do pameti, a ja ti opet ponavljam da bih dao sav ovaj nadzvezdani zivot, sve cinove i pocasti, samo za to da se ovaplotim u dusu neke trgovkinje od sedam pudova, pa da bogu svecu palim.


Sta vi mislite o ovom pasusu? Kako ga ocenjujete? U svakom slucaju, ovo je jos jedan od primera o sirini Dostojevskog, ali i priznanje njegovoj genijalnosti.

 

[Isus33]

Jako davno sam čitao "Karamazove", ali ovaj pasus me podsjetio na to davno vrijeme kada sam se oduševljavao genijalnošću velikog Dostojevskog. Možda je vrijeme da počnem ponovo iščitavati Fjodora Mihajloviča, od "Bijelih noći" do "Karamazova".

 

[jelizaveta]

što se mene tiče (a vrlo sam subjektivna) svaka rečenica koju Dostojevski napiše je vredna pažnje, a mnoge su neponovljivo genijalne.
ovaj pasus je fantastičan, mada nisam ljubitelj odlomaka. uvek se pun značaj, vrednost, lepota itd. odlomka vidi samo u okviru celine

 

[Ognjena Mala...]

a ja ti opet ponavljam da bih dao sav ovaj nadzvezdani život, sve činove i počasti, samo za to da se ovaplotim u dušu neke trgovkinje od sedam pudova, pa da bogu sveću palim.

Fantastično! Da ne ponavljam ovo što je Jelizaveta napisala. Dostojevski jeste Genije!

 

[babar 11]

Davno sam čitala Dostojevskog i po svoj prilici nedovojno, budući da se navedenog pasusa uopšte ne sećam. Meni je ostala kao najupečatljivija scena, dakle ne govorim o naj pasusu, scena ulaska Mitje Karamazova u sudnicu.Čitajući sada ovaj odlomak nisam osetila neko preterano oduševljenje. No , ja sam mala da sudim o Dostojevskom.
Izdvajam rečenicu I pate naravno, ali...ali zato žive, žive realno, ne fantastično, jer patnja i jeste život.

Možda smo tek u patnji mi zapravo mi.

 

[>NiNa<]

Meni se ovo dopalo,pa sam zapisala negde;

"Jer sada svako nastoji da sto vise izdvoji svoju licnost,hoce da u samom sebi oseti punocu zivota,medjutim iz svih njegovih napora umesto punoce zivota,rezultira pravo samoubistvo,jer umesto konacnog definisanja svog bica,zapadaju u apsolutno otudjenje.
Jer su se u nasem veku svi izdelili na jedinke,svako se usamljuje u svojoj jazbini,
skriva se, i skriva sta ima,i zavrsava time sto se sam odbija od ljudi i sam ljude odbija od sebe.
Okuplja usamnjen bogatstvo i misli;kako sam mocan sada i obezbedjen,a ne zna bezumnik da sto vise gomila sve vise tone u samoubilacku nemoc.Jer je navikao da se nada samo za sebe i od celine se izdvojio kao jedinka,naucio je svoju dusu da ne veruje u ljudsku pomoc,u ljude i covecanstvo i samo drhti od straha da ne propadne njegov novac i stecena prava.
Sada um ljudski svuda pocinje podrugljivo da ne shvata da se prava sigurnost licnosti ne sastoji u licnom usamljenom naporu,vec u ljudskom zajednistvu"