KOLIKO GENI OCA I MAJKE UTIČU NA RAZVOJ DEČIJEG MOZGA I USPEH U ŠKOLI: Inteligenciju nasleđuje samo od 1 roditelja
Koliko geni uticu na razvoj dečijeg mozga i inteligenciju mnogi se pitaju, a odgovor je iznenađujuć.
PORODICA
10.05.2023. - 16:10
Koliko geni uticu na razvoj dečijeg mozga i inteligenciju, Foto: Profimedia
Često u narodu možemo čuti dobro poznatu rečenicu "Genisu čudo!" i zaista je tako.
Šta detenasleđuje od ica a što od majke? Koji uticaj imaju geni na razvijanje određenih bolesti? Samo su neka od pitanja koja bud einteresovanje javnosti.
Brojna istraživanja pokazala su da
geni imaju veliki uticaj i kada su njihova dostignuća i obrazovanje u pitanju. Međutim, roditeljski geni koji nisu direktno nasleđeni, a ipak su oblikovali nivo obrazovanja roditelja i kasnije uticali na stil života i porodično okruženje koje obezbeđuju svojoj deci, takođe su važni i mogu uticati na to koliko dobro osoba ide u školi i van nje.
Roditelji sa većom genetskom sklonošću učenju mogu imati veći interes za aktivnosti kao što je čitanje koje, zauzvrat, neguju učenje kod njihovog potomstva.
Ovaj koncept – kada geni roditelja utiču na ishode za svoje potomstvo tako što oblikuju okruženje koje im obezbeđuju – naziva se genetsko negovanje. Ona opisuje kako geni roditelja indirektno utiču na karakteristike njihove dece.
Za ovaj rad, istraživači su pregledali i analizirali 12 studija u nekoliko zemalja i koristili metod pod nazivom poligensko bodovanje da bi proučavali uticaj miliona genetskih varijanti na obrazovna postignuća kod skoro 40.000 parova roditelja i dece.
Istraživači su otkrili da je genetsko negovanje imalo upola manji uticaj na uspeh u obrazovanju nego genetsko nasleđe.
Efekti genetskog negovanja obuhvaćeni poligenskim rezultatima u studijama objašnjavaju najmanje 1,2 odsto varijanse u obrazovnim ishodima, dok direktni genetski efekti objašnjavaju najmanje 2,89 odsto varijanse u obrazovnim ishodima.
Istraživači kažu da su nalazi potcenjeni s obzirom na to da poligeni rezultati obuhvataju samo delić naslednosti u obrazovnim ishodima; stvarni genetski efekti bi mogli biti višestruko veći, ali direktni genetski efekti bi verovatno i dalje bili otprilike dvostruko veći od efekata genetskog negovanja.
Vodeć
i istraživač dr Žan Baptist je istakao: "Otkrili smo da
genetska nega ima značajan uticaj na obrazovna postignuća deteta. Efekti su se uglavnom svodili na obrazovanje njihovih roditelja i kako ono utiče na okruženje koje pružaju.Takođe smo otkrili da očevi i majke imaju slične genetske efekte negovanja, što sugeriše da su oba roditelja podjednako važna u oblikovanju i negovanju okruženja pogodnog za učenje mališana".
Prema njegovim rečima ova studija ilustruje koliko je složen odnos između gena i životne sredine. Ona pruža snažne dokaze da je, kao i genetika, životna sredina zaista važna kada govorimo o obrazovanju.
- Ovde su dva aspekta komplementarna. Prvo, nešto od toga zavisi od genetske lutrije, tako da roditelji nemaju potpunu kontrolu i ne zavisi sve od onoga što rade. Međutim, čini se da su važni šta roditelji rade i njihovi izbori. Naši nalazi pokazuju da su socioekonomski status i obrazovanje roditelja verovatno ključni.
Zaista je važno razumeti kako se obrazovna dostignuća (godine obrazovanja, najviši stepen) i postignuća (postignuti rezultati i ocene) prenose kroz porodice, i kako bi nam ovo znanje moglo pomoći da prekinemo cikluse nepovoljnosti kroz generacije.
Šta je sa inteligencijom
Majčini geni mogu da odrede koliko će deca biti pametna, dok otac ne utiče na nivo njihove inteligencije, pokazala su istraživanja. Žene imaju veću verovatnoću da prenose gene inteligencije svojoj deci jer se nose na X hromozomu i žene imaju dva takva hromozoma, dok muškarci imaju samo jedan.
Veruje se da je inteligencija među uslovljenim genima koji moraju da potiču od majke, a laboratorijske studije koje su koristile genetski modifikovane miševe, otkrile su da su oni sa dodatnom dozom majčinog gena razvili veće glave i mozgove, ali su imali mala tela. Oni sa dodatnom dozom očevih gena, imali su mali mozak ali veće telo.
Istraživači su identifikovali ćelije koje sadrže samo majčine ili samo očeve gene u šest različitih delova mozga miša koji kontrolišu različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.
Istraživanje jasno pokazuje da genetika nije jedina odrednica inteligencije - procenjuje se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno, ostali deo zavisi od okoline.
izvor Stil/Yumama
