Генеза и заблуде "југославизма" и југословенства

[Zarathustra]

Занима ме који извори први помињу Србе и Хрвате, Србе, Хрвате и Словенце као тобожњи "један народ" ? Од када и у којим изворима налазите зачетке идеје да се ради "о једном народу" ?

Варијанте и варијације југословенства кроз историју:
- "Братство једног троименог народа" (од уједињења СХС до 1928.)
- Интегрално југословенство ("једноимени троплемени народ")
- Братство и јединство (свих народа и народности у ФНРЈ и СФРЈ након 1945.)

Навешћу 2 ствари за почетак:

- У Бечком књижевном договору 1850., помиње се утврђивање "језика и књижевности једног народа".
- Ђаковачки Бискуп Ј. Ј. Штросмајер ваљда први помиње тај назив баш у 6 деценији 19. вијека.

Међутим занимљиво је да у Начертанију И. Гарашанина као значајном политичком пројекту тог времена нема ни помена било какве Југославије ни било чега сличног (осим можда савеза и чисто заједничке државе јужнословенских народа али прије свега Срба).

 

[supertruper]

Troimeni narod je podmetačina Ilirskog pokreta napravljena u Bečko-berlinskoj školi sa jednim jedinim ciljem - razbijanje i otimačina srpskog etnosa i prostora. Istoričar Ilija M. Živančević je o tome pisao, kako veli Olga Luković- Pjanović, sa sigurnošću. smelo i neporecivo.

 

[KianyRiws]

Занима ме који извори први помињу Србе и Хрвате, Србе, Хрвате и Словенце као тобожњи "један народ" ? Од када и у којим изворима налазите зачетке идеје да се ради "о једном народу" ?

Варијанте и варијације југословенства кроз историју:
- "Братство једног троименог народа" (од уједињења СХС до 1928.)
- Интегрално југословенство ("једноимени троплемени народ")
- Братство и јединство (свих народа и народности у ФНРЈ и СФРЈ након 1945.)

Навешћу 2 ствари за почетак:

- У Бечком књижевном договору 1850., помиње се утврђивање "језика и књижевности једног народа".
- Ђаковачки Бискуп Ј. Ј. Штросмајер ваљда први помиње тај назив баш у 6 деценији 19. вијека.

Међутим занимљиво је да у Начертанију И. Гарашанина као значајном политичком пројекту тог времена нема ни помена било какве Југославије ни било чега сличног (осим можда савеза и чисто заједничке државе јужнословенских народа али прије свега Срба).

J.J.Strosmajer je bio djakovacki biskup i tezio je stvaranju jugoslovenske zajednice,ali ne one koju nam je nametao Titov obrazovni sistem,nego nesto sasvim drugo...mozda slkicno,ali svakako ne i isto.On je zamisljao jednu drzavotvornu zajednicu bez Srba,sa granicama na Drini,uredjenu kao parlamentarnu monarhiju,sa time da se narod pravoslavne vere vremenom pokatolici.Kruna bi bila kod Habsburga,a svi poslanici u parlamentu bi bili jednako tretirani,bez obzira ko odakle dolazi.Vatikan bi se za sve pitao,a Habsburzima kao njihovim glavnim finansijerima,takav predlog nije lose padao,prihvatali su ga objerucke,imajuci u vidu prednosti najkatolickije buduce Kraljevine.Da bi Hrvate proizveo u ravnopravan narod sa svima u novonastaloj tvorevini,on je brzo video da tu postoje mnoge rupe,koje se moraju,,zakrpati",a jedno od najbolnijih pitanja je bilo pitanje pravopisa i jezka uopste.Srbi su vec imali preko Karadzica i Dositeja ljude koji su pokrenuli drzavnu inicijativu povodom obrazovanja u drzavi,a Hrvati nisu imali ni ideju kako da pocnu i odakle.Imali su bas nista napisano na stokavstini,a veoma malo na kajkavskom i cakavskom dijalektu.Stoga je,po molbi njihovog tkdj.katolickog svestenika Franje Rackog,Vuk poslao Danicica da im sastavi vokabular,gramatiku i sve ono za sta ga Racki bude trazio.To se desilo 1861.g.i Danicic prelazi u Zagreb iz Beca,da bio vec dve godine kasnije trazio od Vuka dozvolu da se vrati i sve napusti ogorcen hrvatskim shjovinizmom prema pravoslavnim Srbim.Te 1863-ce nije dobio dozvolu,ali je 1865 napustio Zagreb tvrdeci da nbjegova noga nece krociti vise tamo.Jedan glas-jedno slovo je princip kojim se koriste i danas.bez obzira sto taj principu svom pismu im je dao jedan Srbin,te bez obzira sto se tim metodom koriste i danas nove neke nacije kao npr. Bosnajci i Crnogorci,koji se danas odricu ikakve veze sa Srbima.Racki je barem malo bio donekle posten,pa je u svom pismu iz 1862-ge V.Jagicu,napisao,,Prije svega imao bih nazivu citanke opaziti da ju ja ne bih prozvao ni starohrvatskom citankom ni citankom starohrvatskog jezika,vec citankom iz knjizevnih starinah hrvatskih i srpskih".Kasnije su Vukove pesme skupljane na stokavskom govornom podrucju svojatali svojim junackim i ljubavnim pesmama.Toliko za sado tome sta je to bilo sezdestih u 19-tom veku.

 

[Zarathustra]

Troimeni narod je podmetačina Ilirskog pokreta napravljena u Bečko-berlinskoj školi sa jednim jedinim ciljem - razbijanje i otimačina srpskog etnosa i prostora. Istoričar Ilija M. Živančević je o tome pisao, kako veli Olga Luković- Pjanović, sa sigurnošću. smelo i neporecivo.

Нисам читао. Хвала на информацији !