Npr. Tokvil, veliki ljubitelj slobode i zastite pojedinca od mocne drzave, kaze da osnov njegove teorije o demokratiji lezi u tri postulata: suverenost naroda, gradjanska jednakost, politicka sloboda a uslove njenog razvijanja vidi u postojanju srednjeg sloja kao najsireg sloja i osnove demokratije drustva, drugi uslov vidi u znacaju politickih ideja koje su instalirane na njenom tlu, treci uslov je politicko institucionalni sto podrazumeva izgradnju kvalitetnih demokratskih institucija i mehanizama, i cetvrti, najvazniji, snazno civilno drustvo kao izvor vece participacije, kontrole institucija i snage koju imaju pokreti koji se formiraju unutar drustva (najcesce progresivni, mada kako vidimo kod nas, ima i reaktivnih i konzervativnih, sve u skladu sa uslovima u kojima drustvo funkcionise). Generalno, on pridaje veliki znacaj sociokulturnim faktorima, obicajima i vrednostima
Izabrao sam ga za primer zato sto kolega @Fisherman vise voli Marksa i o njemu dosta zna, a mozda Tokvila nije citao
No, on je samo jedna od teoretskih skola na cijim temeljima razliciti politicki filozofi formiraju demokratske koncepte koji bi izvukli demokratiju iz krize u kojoj se zadnjih nekoliko dekada nalazi. Dva najznacajnija su asocijativna (Hirst) i deliberativna(Habermas) demokratija. Oba pocivaju na temeljima verovanja u civilno (gradjansko) drustvo i coveka. Mogu malo kuckati ali vam je lakse guglati (ako bas ne nadjete, nije problem). Sav ovaj uvod u vezi demokratije i civilnog drustva vezan je za ranije postove i sledece:
Dakle, ne znam da li je ranije pravilno ili pogresno tumaceno, kriza drzave i uredjenja kroz drustveni bunt uvek ima dva izvora: kada zelje i interesi drustva znatno premasuju sposobnost postojecih institucija i kada drzava svojim institucijama zeli da podcini drustvo tj. kada se svojim postupcima dovodi do gubitka legitimnosti.
Ako se osvrnemo na ovo u kontekstu naseg drustva naci cemo oba uslova. Dapace, u prvom uslovu ni jedna politicka opcija u Srbiji nije zadovoljna drzavom a sa druge strane previse pluralizma u tom istom drustvu moze je odvesti samo u gradjanski rat. Ovde se ne radi o revoluciji u smislu potlacenih gradjana protiv drzave, ovde se radi o revoluciji koja podrazumeva rusenje drzave i napad na otprilike jednu polovinu stanovnistva i obrnuto. O tom civlnom drustvu koje nije ni u povojima civilnosti i politicke, demokatske i bilo kakve druge kulture sam pisao u ranijim postovima. Ovde ne mislim generalno da je vecina ljudi maloumna i spremna da ubija, ovde mislim da vecina nije uopste spremna prihvatiti odgovornost dok zna da trazi svoja prava, iako se konformise sa grupama ciji su postupci i politike delovanja dosta sporni. Pa paradigma liberalnijeg dela drustva nisu partije koje su mahom zaglavile u ideoloskoj sredini nicega, vec njihove vlastite civilne organizacije i NVO sektor koji druga strana smatra izdajnicima i neprijateljima, dok paradigma konzervativaca nisu kulturne vrednosti, tradicija, verovanje (na osnovu deklarativnog delovanja dela patriotskih NVO) vec fasistoidni, homofobicni i primitivni istupi eksponiranih nacional sovinista koje druga strana smatra (opravdano) retardiranima. I tako, u tom multikompleksnom buckurisu, postalo je normalno da predsednici stranaka, drzave, skupstina.. lazu, kradu, namestaju tendere, kupuju diplome... I sve to mogu dok god drustvo ne prebaci stepenicu shvatanja svoje politicke uloge i odgovornosti. I sad se opet vracamo na znacaj civilnog drustva, tj gradjana u oblikovanju politicke kulture, a kod nas je, nazalost, vlast svojom hegemonijom napravila takve mehanizme podele, mrznje i zaglupljivanja da ce vecno(?) ostati na vlasti. Vec sad se generacije nezaposlenih trebaju opredeliti na polltiku kao izbor zanimanja i laganje u ime lidera, to je posao buducnosti. Danas aktivista za dz, sutra milioner.
U kontekstu svega, gej parada je najveci neprijatelj ovakve vlasti, no vlast je to lepo zamotala i gurnula kukavicije jaje narodu, primitivnim narodom kupila vreme sebi i vani i unutra. No znaju to politicke institucije u inostranstvu pa je vlast primorana glumu podici na najvisi nivo: sto vise policije, sto vise mrznje, sto vise nasilja, direktnog i medijskog i kulturnog. Ja ih i razumem, rade za sebe, Srbija ih nikada nije ni interesovala sem u predizbornim kampanjama
Izabrao sam ga za primer zato sto kolega @Fisherman vise voli Marksa i o njemu dosta zna, a mozda Tokvila nije citao
No, on je samo jedna od teoretskih skola na cijim temeljima razliciti politicki filozofi formiraju demokratske koncepte koji bi izvukli demokratiju iz krize u kojoj se zadnjih nekoliko dekada nalazi. Dva najznacajnija su asocijativna (Hirst) i deliberativna(Habermas) demokratija. Oba pocivaju na temeljima verovanja u civilno (gradjansko) drustvo i coveka. Mogu malo kuckati ali vam je lakse guglati (ako bas ne nadjete, nije problem). Sav ovaj uvod u vezi demokratije i civilnog drustva vezan je za ranije postove i sledece:
Dakle, ne znam da li je ranije pravilno ili pogresno tumaceno, kriza drzave i uredjenja kroz drustveni bunt uvek ima dva izvora: kada zelje i interesi drustva znatno premasuju sposobnost postojecih institucija i kada drzava svojim institucijama zeli da podcini drustvo tj. kada se svojim postupcima dovodi do gubitka legitimnosti.
Ako se osvrnemo na ovo u kontekstu naseg drustva naci cemo oba uslova. Dapace, u prvom uslovu ni jedna politicka opcija u Srbiji nije zadovoljna drzavom a sa druge strane previse pluralizma u tom istom drustvu moze je odvesti samo u gradjanski rat. Ovde se ne radi o revoluciji u smislu potlacenih gradjana protiv drzave, ovde se radi o revoluciji koja podrazumeva rusenje drzave i napad na otprilike jednu polovinu stanovnistva i obrnuto. O tom civlnom drustvu koje nije ni u povojima civilnosti i politicke, demokatske i bilo kakve druge kulture sam pisao u ranijim postovima. Ovde ne mislim generalno da je vecina ljudi maloumna i spremna da ubija, ovde mislim da vecina nije uopste spremna prihvatiti odgovornost dok zna da trazi svoja prava, iako se konformise sa grupama ciji su postupci i politike delovanja dosta sporni. Pa paradigma liberalnijeg dela drustva nisu partije koje su mahom zaglavile u ideoloskoj sredini nicega, vec njihove vlastite civilne organizacije i NVO sektor koji druga strana smatra izdajnicima i neprijateljima, dok paradigma konzervativaca nisu kulturne vrednosti, tradicija, verovanje (na osnovu deklarativnog delovanja dela patriotskih NVO) vec fasistoidni, homofobicni i primitivni istupi eksponiranih nacional sovinista koje druga strana smatra (opravdano) retardiranima. I tako, u tom multikompleksnom buckurisu, postalo je normalno da predsednici stranaka, drzave, skupstina.. lazu, kradu, namestaju tendere, kupuju diplome... I sve to mogu dok god drustvo ne prebaci stepenicu shvatanja svoje politicke uloge i odgovornosti. I sad se opet vracamo na znacaj civilnog drustva, tj gradjana u oblikovanju politicke kulture, a kod nas je, nazalost, vlast svojom hegemonijom napravila takve mehanizme podele, mrznje i zaglupljivanja da ce vecno(?) ostati na vlasti. Vec sad se generacije nezaposlenih trebaju opredeliti na polltiku kao izbor zanimanja i laganje u ime lidera, to je posao buducnosti. Danas aktivista za dz, sutra milioner.
U kontekstu svega, gej parada je najveci neprijatelj ovakve vlasti, no vlast je to lepo zamotala i gurnula kukavicije jaje narodu, primitivnim narodom kupila vreme sebi i vani i unutra. No znaju to politicke institucije u inostranstvu pa je vlast primorana glumu podici na najvisi nivo: sto vise policije, sto vise mrznje, sto vise nasilja, direktnog i medijskog i kulturnog. Ja ih i razumem, rade za sebe, Srbija ih nikada nije ni interesovala sem u predizbornim kampanjama
