Gdje je nestao obraz

Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.
Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji bi ga vratio.
Pazilo se tad da ne činiš nešto što bi tebi bilo neugodno da tebi drugi učine. Pazilo se da
ne širiš laži i priče, da ne ogovaraš i ne klevećeš, da ne varaš i ne kradeš. Pazilo se da
poštuješ starije, da budeš ljubazan i susretljiv, da pomogneš onima kojima je potrebna
pomoć. Obraz je bio neka nevidljiva sila koja je držala ljude na okupu, koja ih je podsticala
da se ponašaju moralno i ispravno.
Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog,
čovjeka s obrazom. I činilo mi se tad da je to trajna kategorija i vrijednost, no, vrijeme me
demantuje.
Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.
Postoji još jedna stvar. Obraz nije samo individualna osobina. To je i kolektivna vrijednost
koja održava zdravo i funkcionalno društvo. Društvo bez obraza je društvo bez povjerenja,
saradnje, suosjećanja.
I na kraju svega pitam se šta to bi sa obrazom i gdje nestade!? I ima li nekog lijeka za ovu
boljku?

 

[Samsonight]

Ljubav će promeniti sve!
Verujem u ljubav.

 

[edi54]

Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.

trebas biti oprezan kad kazes. naravno obraz je okrenut prema vani. Ne zato sto je netacno vec jer je to danas nepoznata katagorija pa se nece razumjeti da tu ipak nije rijec o imidzu ili glasu vec je naglasak da obraz izvire iz dubokog smisla ili znanja kako se pravi covjek ponasa i nezaustavljivog osjecaja sramote koji navire ako se ne ponasas ljudski.

Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji bi ga vratio.
Pazilo se tad da ne činiš nešto što bi tebi bilo neugodno da tebi drugi učine. Pazilo se da
ne širiš laži i priče, da ne ogovaras i ne klevećeš, da ne varaš i ne kradeš. Pazilo se da
poštuješ starije, da budeš ljubazan i susretljiv, da pomogneš onima kojima je potrebna
pomoć. Obraz je bio neka nevidljiva sila koja je držala ljude na okupu, koja ih je podsticala
da se ponašaju moralno i ispravno.
Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog,
čovjeka s obrazom. I činilo mi se tad da je to trajna kategorija i vrijednost, no, vrijeme me
demantuje.
Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.
Postoji još jedna stvar. Obraz nije samo individualna osobina. To je i kolektivna vrijednost
koja održava zdravo i funkcionalno društvo. Društvo bez obraza je društvo bez povjerenja,
saradnje, suosjećanja.
I na kraju svega pitam se šta to bi sa obrazom i gdje nestade!? I ima li nekog lijeka za ovu
boljku?

Pogledajte prilog 1513604

Odrastao u srwdini gdje je sve bilo pitanje obraza i mnogo sam se iznenadio kad sam se kao srednjoskolac odvojio od kuce i shvatio da obraz nije bas rasirena kategorija kao sto se misli. Inace dje sam ja odrastao bruka je bilo da pogledas sestru svog druga.

 

[Riada]

Ljubav će promeniti sve!
Verujem u ljubav.

Ja i nisam baš neki optimista, a čini mi se da sve manje ima ljubavi, nažalost.

 

[Samsonight]

Ja i nisam baš neki optimista, a čini mi se da sve manje ima ljubavi, nažalost.

Ali... ja te volim. Zar ne primećuješ da te iskreno volim?
Treba li ti više ljubavi?
Od ljubavi se ne živi. Obesparilo se. To je?

 

[Riada]

trebas biti oprezan kad kazes. naravno obraz je okrenut prema vani. Ne zato sto je netacno vec jer je to danas nepoznata katagorija pa se nece razumjeti da tu ipak nije rijec o imidzu ili glasu vec je naglasak da obraz izvire iz dubokog smisla ili znanja kako se pravi covjek ponasa i nezaustavljivog osjecaja sramote koji navire ako se ne ponasas ljudski.

U pravu si. Samo što ja nisam on, nego ona

Odrastao u srwdini gdje je sve bilo pitanje obraza i mnogo sam se iznenadio kad sam se kao srednjoskolac odvojio od kuce i shvatio da obraz nije bas rasirena kategorija kao sto se misli. Inace dje sam ja odrastao bruka je bilo da pogledas sestru svog druga.

I sredina u kojoj sam i ja odrasla mnogo je držala do obraza, mada nije bilo baš tako jako strogo kao kod tebe što je bilo.

 

[Riada]

Ali... ja te volim. Zar ne primećuješ da te iskreno volim?
Treba li ti više ljubavi?
Od ljubavi se ne živi. Obesparilo se. To je?

Duša moja si ti.
Volim i ja tebe.
Ma kakve pare, nisam ja materijalista nikad bila,
sem onog neophodnog naravno.
A ja to općenito o ljubavi u svijetu oko nas.

 

[edi54]

U pravu si. Samo što ja nisam on, nego ona


I sredina u kojoj sam i ja odrasla mnogo je držala do obraza, mada nije bilo baš tako jako strogo kao kod tebe što je bilo.

A dibro je sto si ona jer je bitno naglasiti da su zene cesto znale biti mnogo obraznije nego muskarci

 

[Riada]

A dibro je sto si ona jer je bitno naglasiti da su zene cesto znale biti mnogo obraznije nego muskarci

Moguće zato što se od žena uvijek više očekivalo u tom smislu, a i drugačije se gledalo na istu stvar koju urade muškarci i žene.
Muškarcima se u nekim prilikama moglo i progledati kroz prste, dok ženama ne.

 

[jolemisa]

Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.
Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji bi ga vratio.
Pazilo se tad da ne činiš nešto što bi tebi bilo neugodno da tebi drugi učine. Pazilo se da
ne širiš laži i priče, da ne ogovaraš i ne klevećeš, da ne varaš i ne kradeš. Pazilo se da
poštuješ starije, da budeš ljubazan i susretljiv, da pomogneš onima kojima je potrebna
pomoć. Obraz je bio neka nevidljiva sila koja je držala ljude na okupu, koja ih je podsticala
da se ponašaju moralno i ispravno.
Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog,
čovjeka s obrazom. I činilo mi se tad da je to trajna kategorija i vrijednost, no, vrijeme me
demantuje.
Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.
Postoji još jedna stvar. Obraz nije samo individualna osobina. To je i kolektivna vrijednost
koja održava zdravo i funkcionalno društvo. Društvo bez obraza je društvo bez povjerenja,
saradnje, suosjećanja.
I na kraju svega pitam se šta to bi sa obrazom i gdje nestade!? I ima li nekog lijeka za ovu
boljku?

Pogledajte prilog 1513604

Veoma dobar i tacan tekst.Ovo bi trebalo da procitaju mnogi mladi i oni koji su poceli polako da gube obraz.

 

[SajaBg]

Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.

Ima dosta čestitih ljudi, samo živimo u naprednom sistemu gde se to ne ceni. Pa ako si pošten, čestit, od kredibiliteta i imaš svoj stav, onda trpiš posledice, osuđen si na siromaštvo i margine, a ako si muljator, kvaran, bahat i poltron, onda napreduješ. Pa ako dođeš u situaciju da biraš da li hoćeš da imaš obraz ili da nahraniš decu, moraš da se zamisliš.

 

[Riada]

Ima dosta čestitih ljudi, samo živimo u naprednom sistemu gde se to ne ceni. Pa ako si pošten, čestit, od kredibiliteta i imaš svoj stav, onda trpiš posledice, osuđen si na siromaštvo i margine, a ako si muljator, kvaran, bahat i poltron, onda napreduješ. Pa ako dođeš u situaciju da biraš da li hoćeš da imaš obraz ili da nahraniš decu, moraš da se zamisliš.

Slažem se.
U ovakvom svijetu kakav je danas, čovjek treba biti stvarno hrabar da ostane vijeran svojim uvjerenjima.

 

[Riada]

Veoma dobar i tacan tekst.Ovo bi trebalo da procitaju mnogi mladi i oni koji su poceli polako da gube obraz.

Nešto mislim da većini mladih ljudi ovaj tekst uopšte ne bi privukao pažnju.

 

[jolemisa]

Nešto mislim da većini mladih ljudi ovaj tekst uopšte ne bi privukao pažnju.

Bilo bi lepo bar da ga procitaju,a bar nekome ce stici do mozga.

 

[edi54]

Nešto mislim da većini mladih ljudi ovaj tekst uopšte ne bi privukao pažnju.

Naravno da nece jer oni zive u mnogo slozenijem svijetu te naravno ne mogu razumjeti satisfakciju koju ti daje imanje obraza: istovremeno za njih ,nivo nistavnosti koji ide sa gubljenjem obraza nije konstruktivan u smislu popravke ponasanja vec je lose ponasanje, negativa. Takodjer, koliko su porodice jake a drustva koherentna danas. Teako je razmisljati o obrazu a okolo svi gori od tebe

 

[maybell]

deluje kao nesto iz proslih vremena, jer sve je sada postalo profit..

 

[Riada]

Bilo bi lepo bar da ga procitaju,a bar nekome ce stici do mozga.

Da, bilo bi lijepo, ako ništa da znaju kako je to bilo nekad.

 

[Riada]

deluje kao nesto iz proslih vremena, jer sve je sada postalo profit..

Pa i jeste evokacija na neka prošla vremena koja iz današnje perspektive izgledaju kao da je bila prahistorija.

 

[Riada]

Naravno da nece jer oni zive u mnogo slozenijem svijetu te naravno ne mogu razumjeti satisfakciju koju ti daje imanje obraza: istovremeno za njih ,nivo nistavnosti koji ide sa gubljenjem obraza nije konstruktivan u smislu popravke ponasanja vec je lose ponasanje, negativa. Takodjer, koliko su porodice jake a drustva koherentna danas. Teako je razmisljati o obrazu a okolo svi gori od tebe

Nerealno je možda i očekivati da u društvu u kojem su poremećene vrijednosti, mladi od kojih dosta i ne znaju za drugačije, da misle na obraz.

 

[edi54]

Nerealno je možda i očekivati da u društvu u kojem su poremećene vrijednosti, mladi od kojih dosta i ne znaju za drugačije, da misle na obraz.

Pa najbolje sto stariji mogu da urade je da se pomjere i puste
MLadjoj generaciji da izgradi svoj kod.

 

[Riada]

Pa najbolje sto stariji mogu da urade je da se pomjere i puste
MLadjoj generaciji da izgradi svoj kod.

Problem je i što stariji sve više gube svoj "kod", tj. obraz.

 

[jolemisa]

Da, bilo bi lijepo, ako ništa da znaju kako je to bilo nekad.

Da saznaju da vrednost zivota,nije samo u parama,nego i u cistom obrazu.

 

[edi54]

Problem je i što stariji sve više gube svoj "kod", tj. obraz.

Pa ja sam obraz zaboravio kad sam napustio zemlju. A dobijem ga nazad samo kad osjetim da neko ima obraza. E bogami rijetko se to desi.

 

[domatrios]

Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.
Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji bi ga vratio.
Pazilo se tad da ne činiš nešto što bi tebi bilo neugodno da tebi drugi učine. Pazilo se da
ne širiš laži i priče, da ne ogovaraš i ne klevećeš, da ne varaš i ne kradeš. Pazilo se da
poštuješ starije, da budeš ljubazan i susretljiv, da pomogneš onima kojima je potrebna
pomoć. Obraz je bio neka nevidljiva sila koja je držala ljude na okupu, koja ih je podsticala
da se ponašaju moralno i ispravno.
Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog,
čovjeka s obrazom. I činilo mi se tad da je to trajna kategorija i vrijednost, no, vrijeme me
demantuje.
Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.
Postoji još jedna stvar. Obraz nije samo individualna osobina. To je i kolektivna vrijednost
koja održava zdravo i funkcionalno društvo. Društvo bez obraza je društvo bez povjerenja,
saradnje, suosjećanja.
I na kraju svega pitam se šta to bi sa obrazom i gdje nestade!? I ima li nekog lijeka za ovu
boljku?

Pogledajte prilog 1513604.

Gde je nestao obraz - je retoričko pitanje i pripada ideologiji ili je bolje reći demagogiji
uglavnom namenjenoj siromašnoj i neobrazovanoj narodnoj masi.
Obraz je u suštini priznavanje sopstvene nemoći i nesposobnosti.
Da krenemo od primera.
Pitali jednog čoveka šta je on.
Odgovorio je - ja sam bogat.
Pitali drugog isto pitanje.
-Ja sam pošten.
Iako deluje, ta dva pojma se međusobno ne isključuju.
Da li bogat može biti pošten? Možda, ali ne mora.
Kako pošten da se obogati? Skoro nikako.
Što je lisica u prirodi kukavija to su veće šanse da njeni mladi prežive.
Da li se u porodici i školi uči iskrenost i poštenje? Odgovor je da.
Zbog čega se ne uči laganje i varanje kad je to dokazano efikasnija metoda u
postizanju životnih ciljeva?
I roditelji i nastavnici su licemerni pa propagiraju ono što će naškoditi deci.
"pošteno radi pa se ne boj gladi"
To je parola koja osuđuje na bedu i siromaštvo a deca su osuđena na najnekvalitetnije
škole jer takvi roditelji nisu u stanju da potkupljuju i podmazuju odgovarajuće
nastavnike ili lekare pa i političare.
Ukratko, danas je obraz krajnje nepoželjna osobina a oni koji ga zagovaraju šire
politiku zablude pogrešnim vrednostima ili ni sami nisu svesni realnosti i trenutka u
kojem žive.

 

[Riada]

Obraz je u suštini priznavanje sopstvene nemoći i nesposobnosti.

Istina je da je u društvu došlo do velikog osipanja morala i etike, ali biti pošten i imati integritet nikako ne može biti znak nemoći, već upravo suprotno. To predstavlja snagu ličnosti i moralni kompas, a bogatstvo samo po sebi ne može definisati karakter.

Kako pošten da se obogati? Skoro nikako.

Sve zavisi šta podrazumijevamo pod bogatstvom. Upravo ta težnja za materijalnim bogaćenjem srozala je društvo na niske grane. Pri tom naravno ne mislim na ono što je potrebno za jedan normalan život.
Možda je nekom nezamislivo, ali još uvijek postoje ljudi koji duhovne vrijednosti smatraju pravim bogatstvom.

Ukratko, danas je obraz krajnje nepoželjna osobina a oni koji ga zagovaraju šire
politiku zablude pogrešnim vrednostima ili ni sami nisu svesni realnosti i trenutka u
kojem žive.

Ukratko, tekst i jeste zapravo svojevrsni In memoriam obrazu, ali i podsjećanje na prave vrijednosti koje možda nekog i navede da preispita svoje ponašanje jer obrazom su se podrazumijevale i mnoge druge vrijednosti koje nemaju nikakve veze sa sticanjem bogatstva, a kojih je danas sve manje, nažalost.