R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
[TABLE="class: contentpaneopen, width: 548"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"]уторак, 07. јануар 2014.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]Неке ствари су могуће само у Србији. Збуњује ме то понекада, али сам се опет и навикао. Историја нам је таква. Победили смо у Првом светском рату, али нам је Србија била мала. Па смо направили нешто, као веће. И дан-данас то плаћамо.
Данас имамо огромну већину у парламенту, Влада је постигла готово невероватан успех, а причамо о изборима... Велико нам је мало, победе су нам недовољне, успех нам је небитан.... Победнички тим као да неко намерно хоће да растури. И то баш после првог трофеја. Усред припрема за још веће утакмице - прича за Наше Новине, ексклузивно, премијер Србије у божићном ауторском тексту.
- А посао? Ко и када ће да га ради? Шта са реформама, шта са запошљавањем, привредом, инвестицијама, културом... Шта, пре свега, са стварањем нормалне, пристојне и уређене Србије? Овој земљи недостаје много тога. Налазимо се у чудној фази преддруштва, у првобитној акумулацији демократије. Немамо институције, систем, јасна правила.
Партије су моћније од грађана, тајкуни су испреплетани са политичарима и правосуђем, медији спроводе истраге... И када смо правили ову Владу јасно смо рекли - приоритет нам је да престанемо да лажемо, и себе и друге, да повратимо међународни углед, да Србију очистимо и уредимо. Да доведемо Европу овде, код нас - отворен је Дачић.
- Прошле године ставили смо своје каријере на коцку и кренули у тај посао. Брисел, Тачи, Ештон. Резултат - добили смо датум за почетак преговора. Успех који су сањале генерације. И оно, класично српско. Потреба да се омаловажи, заборави и скрајне. Као пре стотинак година. Када 21. јануара одемо на прву међународну конференцију, шта ћемо да кажемо? "Извините, ова влада која је стигла овде, сада ће мало да стане, па ће онда да вам дође нова влада. А зашто - немојте ни да нас питате. То што треба да радимо и за шта смо добили ваше поверење и подршку, сада ће да ради неко други" - пита се Ивица Дачић.
- Но, може и тако. Али онда треба то отворено и да кажемо. Најгоре је свакако ово недефинисано стање. У њему не радимо оно што нам је посао. Бавимо се причама, маштом, пројектовањем сопствених жеља. Посао којим, по правилу, треба да се баве новинари и аналитичари. Политичари на то немају право. Политичари одлучују. И преузимају одговорност. Дакле, они на најпростији начин кажу - идемо на изборе или не идемо на изборе. И ту прича престаје. Почиње посао, овај пут изборни - објашњава премијер Србије.
- Лично, увек ћу мислити да ова земља има и паметнија посла, али политичар сам и наравно да ћу на изборе да идем. Нисам ја дошао на власт због власти, него због посла и увек сам спреман да проверим како сам тај посао радио. Имам, другим речима, с чим на изборе. Опет, спреман сам, поново, и на ризик. И на стављање сопствене каријере на коцку. Овај пут због реформи система, институција. Због коначног уређивања Србије. То је за мене исто толико велико, важно и опасно, као што је био и прошлогодишњи одлазак у Брисел. И свестан сам да ако у том послу не успемо, свакако немам шта да радим на месту премијера. Но, то ме неће спречити да га радим и да пробам, пробамо, да га успешно завршимо - искрен је Дачић.
- На крају, моје је мишљење да за изборе увек има времена, а да је за Србију времена све мање. Чека нас велики посао и зато је Вучић у праву кад каже да "тим који побеђује, треба да игра и даље" - завршава Ивица Дачић, у ексклузивном, ауторском тексту, за Наше Новине.
(Пресс)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"]уторак, 07. јануар 2014.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]Неке ствари су могуће само у Србији. Збуњује ме то понекада, али сам се опет и навикао. Историја нам је таква. Победили смо у Првом светском рату, али нам је Србија била мала. Па смо направили нешто, као веће. И дан-данас то плаћамо.
- А посао? Ко и када ће да га ради? Шта са реформама, шта са запошљавањем, привредом, инвестицијама, културом... Шта, пре свега, са стварањем нормалне, пристојне и уређене Србије? Овој земљи недостаје много тога. Налазимо се у чудној фази преддруштва, у првобитној акумулацији демократије. Немамо институције, систем, јасна правила.
- Прошле године ставили смо своје каријере на коцку и кренули у тај посао. Брисел, Тачи, Ештон. Резултат - добили смо датум за почетак преговора. Успех који су сањале генерације. И оно, класично српско. Потреба да се омаловажи, заборави и скрајне. Као пре стотинак година. Када 21. јануара одемо на прву међународну конференцију, шта ћемо да кажемо? "Извините, ова влада која је стигла овде, сада ће мало да стане, па ће онда да вам дође нова влада. А зашто - немојте ни да нас питате. То што треба да радимо и за шта смо добили ваше поверење и подршку, сада ће да ради неко други" - пита се Ивица Дачић.
- Но, може и тако. Али онда треба то отворено и да кажемо. Најгоре је свакако ово недефинисано стање. У њему не радимо оно што нам је посао. Бавимо се причама, маштом, пројектовањем сопствених жеља. Посао којим, по правилу, треба да се баве новинари и аналитичари. Политичари на то немају право. Политичари одлучују. И преузимају одговорност. Дакле, они на најпростији начин кажу - идемо на изборе или не идемо на изборе. И ту прича престаје. Почиње посао, овај пут изборни - објашњава премијер Србије.
- На крају, моје је мишљење да за изборе увек има времена, а да је за Србију времена све мање. Чека нас велики посао и зато је Вучић у праву кад каже да "тим који побеђује, треба да игра и даље" - завршава Ивица Дачић, у ексклузивном, ауторском тексту, за Наше Новине.
(Пресс)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
