Да не би било збрке, Захумље, Травунија и Конавље у Константиновом "Спису о народима" су и регионални (територијални) и политички појмови.
Ако пажљиво читамо читав рукопис појам хора (χώρα) се недвосмислено односи на политичку цјелину, кнежевину, земљу, док се појам хорион (χωρίῳ, χωρίον) недвосмислено односи на територију, географску област.
Код кратког осврта у поглављима 33-36 овим кнежевима видјећемо да у случају Захумља, Травуније и Конавља (
овдје) у првој реченици користи одредницу хора, значи пише о земљама, кнежевинама. а у задњем пасусу код описа и градова користи појам хорион, односно мисли на територију. За разлику од Доклеје гдје увијек користи политичку одредницу (χώρα) но поглавље 35 је само нацрт и ту је код закључака препоручљива уздржаност.
Што се тиче Травуњана, Конављана, Захумљана, Неретвљана, Доклећана, који се помињу у списима Константина Порфирогенита и Теофамновопг настављача, у питању су из данашње визуре политоними, српски историчар Предраг Коматина кроз расправу изводи закључак да су у питању племена српске нације (народа), свакако исправан закључак.
Е сад, уопште код колективних идентитета, етничких, политичких, вјерских, завичајних, историјски процеси знају узроковати промјене, нестајање, преливање, утапање у друге или настанак нових колективитета, ту би се измјењивали интеграциони и дезинтеграциони процеси. Тако су и Травуњани, Конављани, Захумљани, Неретвљани, Доклећани кроз каснија времена остали оно што су били и за времена Косте, српског рода (или српског поријекла како пише изузев Доклећана Коста) а неки би у каснијим временима пошли путем конвертитства, путем у којем се неки батргају све до данашњих дана.