- Poruka
- 388.720
Nekada su predstavljali simbol Beograda, danas, vrabaca gotovo i nema. Stručnjaci tvrde, oterali smo ih mi – ljudi.
Poslednje istraživanje pokazalo je da ih u centralnoj opštini Stari grad ima samo 1.600, a tu su najbrojniji.
Nad Beogradom lete dve vrste vrabaca – poljski i pokućar, koji je dobio ime po tome što vekovima nastanjuje objekte u kojima žive ljudi. Međutim, zbog modernizacije, danas ima sve manje prostora za svoje gnezdo.
„Studije su pokazale da povećana koncentracija teških metala, pre svega olova, povećava izloženost vrabaca, odnosno osetljivost vrabaca ptičjoj malariji, tako da ta infektivna bolest povećava smrtnost kod vrabaca, ona je u direktnoj vezi sa zagađenjem vazduha“, kaže Ivana Novčić sa Biološkog fakulteta.Ona dalje kaže da vrabaca ima sve manje u gradovima jer im ne odgovara struktura staništa. U periodu gnježđenja za vrapce je izuzetno bitna malo gušća vegetacija jer oni u toj vegetaciji pronalaze insekte kojima hrane mladunce, a nažalost u gradovima te vegatacije sve manje ima“
Prema rečima dr Saše Marinkovića, iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, činjenica je da ih poslednjih godina ima manje, a razloga za to je više:
„Jedan od razloga je što ima manje rasutog đubreta po gradu, jer se on hranio tim, onim starim hlebom kod kioska sa viršlama, tako da je bio prisutniji. S druge strane, ove nove zgrade su staklene i fasade su praktično zatvorene, tako da za vrapca nema mesta. On se obično krio u krovovima kuća, u terasama gnezdio. Sad je to dosta skučeno tako da ima manje prostora za gnežđenje.“
Cvrkut vrabaca je dobar znak
Smeta im i buka, zagađen vazduh, nedostaje im žbunje... Trenutno ih je najviše u Hajd parku, Zvezdarskoj i Bajfordovoj šumi, pored reka. Ako cvrkut čujete ranom zorom, budite srećni, jer to znači da im se vaša terasa dopada.
„Ukoliko želite vrapce u svojoj okolini postavite soliter za vrapce. To je jedna kućica za vrapce za tri porodice, ali svako ima ulaz sa svoje strane. Posadite neko žbunasto bilje, recimo orlove nokte, to jako lepo miriše, a pravi žbunje koje oni obožavaju. Posadite živu ogradu, forziciju. To je grm koji prvo cveta žutom bojom u proleće, a kasnije olista tako da biće bolje i vama i vrapcima“, predlaže Uroš Stojiljković.
Uroš dodaje da im hleb baš ne prija. Ponudite im zrnevlje. Ove ptice vole proso, suncokret i žitarice. Biće vam zahvalne, a možda vas i pozdrave svojom pesmom.
Možda opet jednom postanu simbol Beograda.
(rts/krstarica)
