sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
GDE SPAVA SNAGA
Svaki dan je sve teži, sve sivlji od moranja koja postaju zahtevnija. Nekima je teže, nekima malkice lakše, ali je činjenica da nikome nije lako čak ni da ustane iz kreveta ujutru. Svaki dan traži sve više snage, daha i duha. Dan za danom nestaju boje duše.......dan za danom sve veće sivilo, providnost, apatija.....duše postaju jednobojne. Bezvoljnost je bolest duha....prvi stadijum bolesti nestanka.
Kad kažete ili čujete „nemam vremena“...to znači u velikom broju slučajeva „nemam volje“ jer kad imam volje za nešto vremena ću naći.
I najvedriji duhovi podležu beznadju ...znam po sebi, a kud ćeš bolji način da naučiš.
I najjači ne mogu biti večito jaki.
I smehu treba vreme da se odmori.
Sve nas mrve dani i svakodnevnica koja je ..takva kakva je svakome od nas.
Jedini način da preživimo sve ovo dolazeće je da sačuvamo duh zajedništva, pripadanja, porodičnog, prijateljskog koji daje snagu, osmeh, podršku. Čoveka je priroda stvorila da živi u čoporu....a u okviru njega u paru. Dovoljno je što je ljudska priroda od para stvorila nepar u, na žalost velikom broju slučajeva, te nemojmo ići i protiv prirode čopora....osvetiće nam se priroda svojom samotinjom. U zajednici, kad vas život saplete, uvek imate nekog dragog ko će vam pružiti ruku i pomoći da ustanete...kada vidite osmeh drag bude vam milo ....kada se desi taj neverovatan tren da se cela soba smeje .....e, to duše halapljivo jedu....kada plačete, najvažnije je da ima ko da suzicu vidi, pruži ruku i obriše je....ili samo da ćuti i čeka da vas prodje pogledjujući i držeći u pripravnosti maramicu i rame....U zajednici nikad nije dosadno, uvek vas neko malo nervira a i vi njega....možete dati lep komadić sebe a i uzeti od nekog....obična robna razmena hahaha.
Od svega toga, od lepote zajedništva i osećaja potrebnosti koja je nesumnjivo jedna od najosnovnijih čovekovih potreba, dan dobija boju, duša se zašareni od nje, nahrani se i eto snage za stvaranje jer samo site duše stvaraju.
Svi mi volimo naše male samoće, ja prva volim svoju, ali pazimo dobro da nam one ne predju u preveliku potrebu i ne postanu veliki deo nas samih jer onda smo sebični i gubimo kontakt sa zajednicom, ljudima oko nas a to nije stvaranje već rušenje. Svi mi imamo svoje dane, obaveze, moranja...ali duši treba ventil, kakav god samo da je lep i da je hrani, nasmeje i da joj snagu da stvara...da leti jer je kao ptica...ako je zatvorimo u sivi kavez ne da neće moći da leti, nego i kad vrata kaveza otvorimo neće umeti da poleti.
16.01. sam bila na granici da napustim Krstaricu....i najjači ne mogu biti večito jaki iz prostog razloga što snaga traži regeneraciju. Kada je nema, moram pristupiti listi prioriteta. Htela sam na kraju tog dana da napišem zahtev za razrešenje moderatorske dužnosti i iskreno, pošla to da uradim tik što je prošla ponoć toga dana. Nakon toga bih otišla. Dolazim sva jako, jako tužna, jer ne podnosim nestajanje a posebno ne rušenje i odustajanje, ali nekad morate stegnuti srce, okrenuti se i otići ....kažem, dolazim naravno na moje odeljenje i nalazim čestitke za rodjendan....Mari ih je sve podenula....suze same idu i ne trudim se da ih zaustavim....moje su....uzimam vino i čitam na blic svoje obrisane blogove i komentare....na svakome ispod banera mozgalice posveta, razlog pisanja, inspiracija i snaga....čitam i plačem...oko 750 blogova, moje odeljenje, ovčari, toliko ljudi divnih...toliko toga stvorenog, živog da življe ne može biti, toliko mojih ljubavi koje su pisale i nasmejavale sopstvene i tudje tuge....ko je ovo Ljiljka ....ko? pa ti ćurko jedna....dozvolila si sebi da postaneš jednobojna....čitaj posvetu jer zbog ovakvog trena si je i napisala.
Sutradan, još čestitki....u filozofskoj kafani, na profilu, na odeljenju, na blogu....sve moji ljudi...šale na sve strane i dobro raspoloženje....telefoni zvone....posla preko glave a i gužva u kancelariji.....zajedništvo daje toliko ljubavi i mnogo ruku koje te podignu kad padneš. I naravno da sam opet plakala....kažu, što plačeš bre? Najtačnija je ova moja misao tolko duboka da mogu da se samoudavim u njojzi hahahaha
Ma neću ja.....nego....a bre, ovo mora da je klimaks (čitaj mladost) ....nikad bre nisam bila plačipi*asta....
Ma nisam tužna....da sam tužna....no sam ganuta dobrotom i ljubavlju pa se sad to nekako....bem li ga, valjda zbog ovog šućkavog vremena, prelije u suzicu...dodje mu ko kondenzacija
PS Dobro jutro snago
....ajmo da šarenimo dan.....al prvo kaficaMari.....tebi hvala draga jer po drugi put si me vratila...prvi put je bilo kada si došla kod mene u kancelariju glumeći da ti treba knjigovodja...
, bas iz tog razloga smo i ti i ja ovde
