Gde smo pogrešili?

dlugomir

stari roker
Moderator
Poruka
236.637
Činjenica je da mi generalno imamo krizu u vaspitanju dece. Posledice su njihovo nasilništvo i mnoge druge negativne osobine. Da vidimo šta o svemu tome kaže Ljubivoje Ršumović:

Roditelji moraju biti prva ikona deci, a učitelj u školi druga​


Pesnik, pozorišni i televizijski autor za decu Ljubivoje Ršumović ističe da u današnje surovo vreme u kome se dešavaju mnoge zastrašujuće situacije, roditelji uvek moraju da budu ikona deci.
IMG_20230522_185505.jpg


Ršumović je povodom dve masovne pucnjave u Srbiji za Tanjug rekao da stihovi "Ako naučimo decu da rade, da se igraju, da se vole, biće dobri u svakom smislu kao ljudi", predstavljaju model po kome se "u ozbiljnim sredinama i državama formira lik naroda".
"Ta deca, ti mladi ljudi su naši budući doktori, inženjeri, ministri, predsednici vlade. Vaspitanje i prosvetni segment delovanja je veoma važan za formiranje profila celog naroda. Kako će ljudi izgledati, da li će biti mudri, lepi, kreativni, pametni, sve se to formira u detinjstvu. Najčešće ti naši vlastodršci to ne razumeju, utoliko što od njih zavisi na koji način ćemo decu načiniti mudrima, pametnima, kreativnima. Vreme nam prolazi, ono je neumitno", naglasio je Ršumović.
----------------
Rekao je on još mnogo o tome što možete pročitati u podužem tekstu.
Mene sad zanima kad smo i zašto izgubili našu decu? Gde sve grešimo?
 
Nigde nismo pogrešili, ne zavisi od nas- jednostavno.
Vremena se menjaju, uvek su, ko to diktira i kojim tempom ne zna se javno, ne možemo danas odseći decu što se kaže "od sveta", ne moraju možda da imaju firmiranu duksericu ali kompjuter moraju da imaju, jednostavno im treba jer sistem nameće šta treba i ti tu ništa, ama baš ništa ne možeš. Jedino da objasniš deci šta je "hoću" a šta je "moram" i da slikovito opišeš kako je tebi bilo a kako je sad.
 
Činjenica je da mi generalno imamo krizu u vaspitanju dece. Posledice su njihovo nasilništvo i mnoge druge negativne osobine. Da vidimo šta o svemu tome kaže Ljubivoje Ršumović:

Roditelji moraju biti prva ikona deci, a učitelj u školi druga​


Pesnik, pozorišni i televizijski autor za decu Ljubivoje Ršumović ističe da u današnje surovo vreme u kome se dešavaju mnoge zastrašujuće situacije, roditelji uvek moraju da budu ikona deci.
Pogledajte prilog 1345794

Ršumović je povodom dve masovne pucnjave u Srbiji za Tanjug rekao da stihovi "Ako naučimo decu da rade, da se igraju, da se vole, biće dobri u svakom smislu kao ljudi", predstavljaju model po kome se "u ozbiljnim sredinama i državama formira lik naroda".
"Ta deca, ti mladi ljudi su naši budući doktori, inženjeri, ministri, predsednici vlade. Vaspitanje i prosvetni segment delovanja je veoma važan za formiranje profila celog naroda. Kako će ljudi izgledati, da li će biti mudri, lepi, kreativni, pametni, sve se to formira u detinjstvu. Najčešće ti naši vlastodršci to ne razumeju, utoliko što od njih zavisi na koji način ćemo decu načiniti mudrima, pametnima, kreativnima. Vreme nam prolazi, ono je neumitno", naglasio je Ršumović.
----------------
Rekao je on još mnogo o tome što možete pročitati u podužem tekstu.
Mene sad zanima kad smo i zašto izgubili našu decu? Gde sve grešimo?

kakve bre ikone, kakvi idoli?
a tito, koja je on ikona?
 
Izbrisaće ti ili prepraviti ovo. Znam po sebi, ubih se pišući o raznoraznim "stručnjakinjama" i sve mi je Edit zbog provokacije.
Neće biti obrisano, i zašto bi?
Već znam gde mogu izneti svoje mišljenje a gde će mi biti obrisano, ali se bunim i reagujem za obrisane postove.

@tema

Stabina porodica, odnos oca prema majci, usaglašeni stavovi u vezi vaspitanja dece, iskrenost u međusobnim odnosima.
Otac i majka su najbolji model za oponašanje.
Ne bi smelo biti greške u vaspitanju dece.

Uvek sam, u tako nekim svojim razmišljanjima, vagala ' za i protiv' ranog roditeljstva, šta se dobija čega se lišavamo...i, srećna sam što sam na vreme postigla sve...
Ko zna kako bih se snašla u ovom vremenu?!

I, da, drago mi što je Ršumović u uvodnom postu.
Upoznala sam ga i više puta slušala uživo.
Sumnjam da mlađi naraštaji znaju ko je čika Ršum. Šteta.
 
Грешке су бројне и још увек се дешавају и дешаваће се увек, јер није свако компетентан да буде родитељ, али је нажалост некоректно, нефер и незаконито забрањивати дебилима да се размножавају и подижу децу која ће без сумње с последицама ићи кроз живот и често исте грешке чинити са својом децом.

Грешка је и то што све што се не разуме, оцењује се аутоматски или као глупо (мени то нема смисла) или као смешно (хаха како да не) или као зло (ужас, сатанисти, шта нам раде) или као непотребно (ми смо одрастали без тога па нам ништа не фали) или овако или онако... То није својствено Србији наравно, него присутно свугде у свету. Код нас је малко заступљеније као појава јер је и овај регион нажалост у одређеној мери културолошки обогаљен, у нашем случају отоманском империјом, па мало каска за остатком света, што би се рекло, и пре него што ме неко опљуне да сам аутошовиниста и ,,причам да смо најгори" - нисам рекао само овај регион и само Србија него и овај регион као и многи други где су империјалне или колонијалне силе својим деловањима реметиле развој домаће културе, као на многим местима попут Индије, неких афричких и јужноамеричких земаља, итд.

Грешка је и то болесно, патолошко смарање ,,враћању правим вредностима" које најчешће подразумева романтичарско идеализовање прошлости од стране људи који ни садашњост не могу да разумеју, камоли прошлост. Зато се сваки историчар згрози кад чује предлоге и ставове попут ,,треба нам нови Душан Силни" или ,,вратимо монархију". Или ,,добра стара времена" у којима је човечанство, логично, у сваком смислу било на нижем степену развоја, где су међу идеалима биле данас незамисливе норме понашања и бивствовања, попут пребијања жена и деце, ропства, застарелих примитивних обичаја, погледа на свет и у свом и у туђем дворишту (држави).

Грешка је идеализација религије, без обзира на то колико неко сматра да је припадност некој религији позитивна ствар иако у неком смислу и јесте. Људи не увиђају да су разлике између различитих религија непремостиве, поготово ако се људи држе идеала које им њихова вера намеће, а не поштују идеале људи других вера, и то све може само негативно да се одражава на друштво, никако позитивно. Обликовати читав начин живљења античким или праисторијским митовима и обичајима је најблаже речено дебилизам, а то се најбоље огледа у неуспеху људи да прастаре обичаје одрже у модерним временима, једноставно зато јер су неодрживи.

Једна од највећих или можда и највећа грешка је то што су старе методе васпитавања деце нагло замењене новим у друштвима којима је потребно више времена да се прилагоде и овладају новим вештинама које не подразумевају шамарање и остале казне које укључују физичко злостављање (да, то јесте злостављање ма колико неки ,,геџа" гроктао на то, тј. подсмевао се). У ту грешку спада и измена закона којим се забрањује физичко злостављање и тиме практично везују руке родитељима који другачије нажалост не умеју да контролишу своју децу, што нека деца вешто злоупотребљавају знајући да имају већа права него што су њихови родитељи имали у њиховом узрасту. Не кажем да је измена закона сама по себи лоша већ да је закон измењен пре него што су установљене нове методе васпитања. Деци не фали свест о правима али им фали свест о сношењу последица за свако дело, нешто што не стекну на време правилним васпитањем него су приморана да на личним грешкама науче доста касније. То је један вид размажености, повлађује им се и гледа кроз прсте, а истовремено се и ослабађају одговорности за поступке. То функционише до одређеног периода живота кад одједном престане да функционише, деца престају да бивају деца, сазревају и схватају да поступци носе са собом последице, а права нису неограничена и да им неће нико доживотно повлађивати и ослобађати их одговорности за њихове поступке. Нека од те деце то никад не успеју да схвате, или успеју али се с тиме никад не помире. У Америци се архетип такве особе назива Карен, већина зна о чему причам, а ко не зна, нека потражи хиљаде снимака на Јутјубу у којима размажени дебили од 20 па до 120 година праве од себе будале у јавности и свима признају да су им родитељи оманули жестоко у васпитавању.

У васпитавању никако не помаже ни то што је економска ситуација таква да већина родитеља мора да буде запослено ако жели да и деци и себи обезбеди пристојан живот, да ради по 8 или више сати дневно, 6 или 7 дана у недељи. Не помаже ни то што људи не умеју да промене канал или искључе ТВ него да кукају како им телевизија трује децу, или интернет и телефони иако им те телефоне гурну у руке већ од 3. године и никакав надзор над њима немају по питању садржаја који конзумирају и контаката које остварују с непознатима на интернету.
 

Back
Top