- Poruka
- 279
Ево данас сам прочитао књигу Молитва 2 од господина Драшковића Вука.
Један догађај ме фасцинирао. Херцеговачки партизани су имали окршај са италијанским војницима. Италијани су били бројно надмоћнији и боље наоружани. Ипак су им партизани нанели огромне губитке, погинуло их је око 50, партизана је било 15-ак, од којих су двојица преживела.
И када су остала двојица, наставили су да се боре. Када им је нестало муниције, ушанчили су се у неком камењару, бацали су стене на Италијане и гађали их камењем. Категорички су одбијали да се предају, иако су их више пута молили. Италијани су провалили да немају оружја и дошли су живе да их заробе. И тад су пружали жесток отпор и онако изгладнели и полумртви шакетали се са њима до зањег даха.
После су их довели до италијанског генерала. Овај је био задивљен њиховим јунаштвом, нудио их је дуваном и скупим коњаком, а ови су га мршкали и пичкарали. Рекао је да би волео да такве борце има као савезнике, а ови су му одговорили да би пре умрли него се борили на његовој страни.
После је генерал наредио да се ослободе и пусте живи, без икаквих услова, пошто је био фасциниран њима. Ови су и тад одбијали и љутили се, али нису имали другог избора. Чак је наредио четницима да им буду пратња и да их одведу безбедно до најближих партизанских јединица.
Шта се десило са нама? Зашто смо данас овакви какви смо? Наше бабе и деде би се стиделе нас. Да није Николића и Вучића, Србских соколова, да нам осветлају образ, били би жива брука.
Један догађај ме фасцинирао. Херцеговачки партизани су имали окршај са италијанским војницима. Италијани су били бројно надмоћнији и боље наоружани. Ипак су им партизани нанели огромне губитке, погинуло их је око 50, партизана је било 15-ак, од којих су двојица преживела.
И када су остала двојица, наставили су да се боре. Када им је нестало муниције, ушанчили су се у неком камењару, бацали су стене на Италијане и гађали их камењем. Категорички су одбијали да се предају, иако су их више пута молили. Италијани су провалили да немају оружја и дошли су живе да их заробе. И тад су пружали жесток отпор и онако изгладнели и полумртви шакетали се са њима до зањег даха.
После су их довели до италијанског генерала. Овај је био задивљен њиховим јунаштвом, нудио их је дуваном и скупим коњаком, а ови су га мршкали и пичкарали. Рекао је да би волео да такве борце има као савезнике, а ови су му одговорили да би пре умрли него се борили на његовој страни.
После је генерал наредио да се ослободе и пусте живи, без икаквих услова, пошто је био фасциниран њима. Ови су и тад одбијали и љутили се, али нису имали другог избора. Чак је наредио четницима да им буду пратња и да их одведу безбедно до најближих партизанских јединица.
Шта се десило са нама? Зашто смо данас овакви какви смо? Наше бабе и деде би се стиделе нас. Да није Николића и Вучића, Србских соколова, да нам осветлају образ, били би жива брука.
