- Poruka
- 388.619
Reč je o jednoj od lepših i zagonetnijih slika kasne renesanse
“Orač je mogao
Da čuje pljusak, usamljeni krik,
Ali za njega to ne beše nešto važno; sunce je sjalo
Kako je sjalo, pa i na bele noge što u zelenoj vodi
Nestaju; a skupoceni prekrasni brod koji je svakako video
Nešto čudnovato, dečaka koji pada s neba,
Morao je da stigne negde, i mirno je plovio dalje.”
Postojala su dva Pitera Brojgela: Stariji (između 1525. i 1530-1569), i Mlađi (1564-1638). Mlađi je bio sin Starijeg, a sliku Ikarov pad (pun naziv: Pejzaž sa Ikarovim padom) naslikao je Piter Brojgel Stariji, najverovatnije oko 1558. godine. Rekli smo „najverovatnije oko”, i već tu započinje intrigantna zagonetka, pošto je izrečeno i mišljenje da je naslikana oko 1560. godine. Naime, 1996. godine sastala se ekspertska komisija u Kraljevskom muzeju lepih umetnosti u Briselu, gde je slika izložena, i ustanovila da dotični Ikarov pad nije delo Pitera Brojgela Starijeg, predvodnika holandske (flamanske) renesanse, već da je kopija nepoznatog autora. Tom prilikom došlo se do konsenzusa: „original je nastao oko 1558, a kopija oko 1560. godine”.
Medjutin ako prihvatimo da postoji samo jedna flamanska slika Ikarov pad iz perioda kraja XVI veka, Ikarov pad jeste delo Pitera Brojgela Starijeg, ali ne u celini. Pošto je bilo ili nedovršeno, ili oštećeno, anonimni slikar doslikao je, ili „popravio”, jedan deo slike – njen prvi plan: scenu sa oračem. Ko je mogao biti taj anonimus?Mogao je biti upravo Piter Brojgel Mlađi, koji je dovršio očevo veliko delo. Ali, pošto je mlađi Brojgel rođen tek 1564, onda su njegove slikarske intervencije morale biti mnogo kasnije od pretpostavljene godine nastanka (oko 1558. ili oko 1560). Sumnjamo da je to bio ambiciozni sin, koji se ionako vrlo trudio da slika drugačije od tate, pa je i slikao vidno modernije.
Ikarov pad kakvog znamo nije u celini delo Pitera Brojgela Starijeg. Vidno odudara scena sa oračem, ali samo ta scena: po celokupnoj kompoziciji, po oštrini linija, grubim potezima za sva četiri elementa (orač, ralo, konj i uzorana zemlja), po odsustvu suptilnih detalja i nijansiranja, po jasnoći, „svežini”, i teksturi boja… Sve je, kako izgleda, urađeno brzo, i razočaravajuće neinventivno, bez vođenja naročitog računa o stilu i lepoti ostatka slike.
Ko još dolazi u obzir? U priču ulazi flamanska slikarska porodica de Momper! Dolazi u obzir Još de Momper Mlađi (1564-1635). Na holandskom se njegovo ime piše Joos, što je skraćeno od pravog Isusovog imena – Jošua. On je bio pod vidnim uticajem Pitera Brojgela Starijeg
Ali, i on je rođen 1564, kada i Piter Brojgel Mlađi… Dobro, ali i Još de Momper je imao oca, Bartolomeja de Mompera Starijeg (1535-1597), takođe slikara, i prijatelja Pitera Brojgela Starijeg! Ako nešto nije bilo u redu sa Brojgelovim Ikarovim padom, možda je to popravio ili dovršio upravo Bartolomej, budući da je umro tek 1597, a Ikara je naš Brojgel naslikao „oko 1558”, a umro je 1569… I Bartolomej je imao oca, Još de Mompera Starijeg (1516-1559), takođe slikara, u odnosu na koga je postojao Još de Momper Mlađi, jer mu je ovaj Još bio deda. Međutim, on nam teško može ostati u priči. U odnosu na koga je Bartolomej de Momper bio Stariji, nećemo ovom prilikom zalaziti.
Joos de Momper Mlađi je autor ove slike čiji je naziv,– Ikarov pad (ili: Pejzaž sa Ikarovim padom), najverovatnije iz 1620. godine, koja je izložena u Nacionalnom muzeju u Stokholmu. Kompozicija je drugačija u odnosu na Brojgelovu sliku, ali neki elementi su isti: orač, pastir sa stadom, pecaroš, visoke stene, brodovi, grad u daljini, sfumato obzorje… Jedino što kod njega apostrofirani Dedal i Ikar sa neba padaju zajedno, a što je prema sadržaju mita potpuno pogrešno.
Pokušaj zaključka za gornju intrigu
Ikarov pad kakvog znamo nije u celini delo Pitera Brojgela Starijeg. Vidno odudara scena sa oračem, ali samo ta scena: po celokupnoj kompoziciji, po oštrini linija, grubim potezima za sva četiri elementa (orač, ralo, konj i uzorana zemlja), po odsustvu suptilnih detalja i nijansiranja, po jasnoći, „svežini”, i teksturi boja… Sve je, kako izgleda, urađeno brzo, i razočaravajuće neinventivno, bez vođenja naročitog računa o stilu i lepoti ostatka slike.
A, pored navedenog, Brojgel nikada ne bi orača obukao u onako drečavu crvenu košulju! Jedini crveni detalj koji je Brojgel sebi mogao da dopusti jeste potkapa pecaroša u donjem desnom uglu slike, pecaroša koji je ionako skrajnut, a videćemo i zašto. Primetne intervencije mogao je da uradi ili Bartolomej de Momper Stariji, nakon Brojgelove smrti, ili Još de Momper Mlađi, ali decenijama nakon ponuđenog ekspertskog datiranja („oko 1560.”)! Treća mogućnost je neki anonimus, neki apsolutni anonimus.
Sve ipak ide u prilog Još de Mompera Mlađeg, a evo i zašto! Osim što je bio pod neskrivenim uticajem Brojgelovog slikarstva (i prijatelj i saradnik svog vršnjaka Pitera Brojgela Mlađeg), on je autor ove slike čiji je naziv, obratite pažnju – Ikarov pad (ili: Pejzaž sa Ikarovim padom), najverovatnije iz 1620. godine, koja je izložena u Nacionalnom muzeju u Stokholmu. Kompozicija je drugačija u odnosu na Brojgelovu sliku, ali neki elementi su isti: orač, pastir sa stadom, pecaroš, visoke stene, brodovi, grad u daljini, sfumato obzorje… Jedino što kod njega apostrofirani Dedal i Ikar sa neba padaju zajedno, a što je prema sadržaju mita potpuno pogrešno.
Mit o Ikaru
Nakon završetka Minosovog lavirinta na Kritu, Ikarov otac Dedal, da bi sebe i sina oslobodio ropstva, odlučio je da im napravi krila, i da tako odlete sa ostrva. Krila je napravio od ptičjih pera, i povezao ih voskom. Pre poletanja sinu je dao savet da ne leti prenisko, jer će morska pena natopiti krila, ali ne ni previsoko, jer će sunce otopiti vosak. Ikar nije znao za izreku: „Ko visoko leti nisko pada”, i ponesen mladićkim letačkim oduševljenjem – vinuo se previsoko, i sunovratio u more.
O slici
Slika je rađena u tehnici ulja na platnu, a dimenzije su joj: 112 x 73,5 cm. Do 1912. godine javnosti je bila potpuno nepoznata. Slika govori o poslednjim sekundama mita o Ikaru. Siže slike smešten je u pejzaž i štimung druge polovine XVI veka. Sve na slici, osim prvog plana – limitirane scene sa oračem (za kakve se Još de Momper Mlađi izgleda specijalizovao), toliko je brojgelovsko, da bez ikakve sumnje možemo biti sigurni da i jeste autentično Brojgelovo delo. Celokupna scena sa pastirom, a takvo je i sve ostalo na slici: drveće u levom delu slike, bele visoke stene i grad u daljini, nebo u sfumato tonovima, jedva vidljivo sunce na zalasku, a naročito raskošni brod i pozadina iznad njegovih katarki
I na kraju, gde je u celoj ovoj prici Ikar.?
On je u donjem desnom uglu, između pecaroša i broda, gde se vide bele noge i desna šaka
(Iz engleske wikipedije priča Isidora Spasić)
