GAP (Generalizovani anksiozni poremećaj)

[Neprilagođena]

Izvor: actavis.rs

​

Šta je anksioznost?

Anksioznost predstavlja jednu od osnovnih emocija i uglavnom se terminološki izjednačava sa strahom.
Ovakva praksa nije pogrešna, ali je važno istaći da pored veoma jasnih zajedničkih karakteristika izmedju anksioznosti i straha, ipak postoje određene razlike.
Zajedničko im je da obe emocije nastaju u situacijama kada procenimo da nam preti opasnost.
Medjutim, ono što ih suštinski razlikuje je to što termin strah koristimo kada se radi o proceni da nam se opasnost dešava u ovom trenutku,
dok anksioznost koristimo kada imamo očekivanje da će se ta opasnost desiti u budućnosti.
Zbog toga anksioznost najčešće opisujemo kao strepnju, zebnju, slutnju, brigu ili neprijatno iščekivanje.
Anksioznost se teško podnosi i kontroliše zbog neizvesnosti i nepredvidljivosti koju sobom nosi.

Generalizovani anksiozni poremećaj

pripada grupi tz. anksioznih poremećaja i njegov glavni simptom je veoma izražena, patološka anksioznost i briga.
Za postavljanje dijagnoze neophodno je da ovakva anksioznost bude prisutna u većem broju dana nego što je nije bilo, u periodu od najmanje 6 meseci
. Briga je povezana sa mnogim oblastima iz svakodnevnog života poput zdravlja, posla, finansija.
Generalizovani anksiozni poremećaj je udružen sa mnogim drugim psihijatrijskim, ali i somatskim oboljenjima, zbog čega često ostaje neprepoznat.
Dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju, utiče na pad kvaliteta života a veoma često može dovesti i do problema u međuljudskim odnosima.
Može imati posledice i na telesno zdravlje, posebno u domenu kardiovaskularnog sistema.





Anksioznost u sklopu generalizovanog anksioznog poremećaja ima hronični tok uz varijacije u intenzitetu.
Promene u radu unutrašnjih organa (tz. vegetativna simptomatologija) prati generalizovani anksiozni poremećaj,
ali su smetnje iako su skoro uvek prisutne, umerenog intenziteta i pacijenti ih ne doživljavaju burno kao što je slučaj kod paničnog poremećaja.
Mogu biti prisutni brojni vegetativni simptomi (ubrzan rad srca, ubrzano i plitko disanje, nesvestice, trnjenje, znojenje i slično)
, s tim da je za generalizovani anksiozni poremećaj karakteristična simptomatologija vezana za
gastrointestinalni trakt ("nervoza želuca", „leptirići u stomaku“, muka), znojenje i topli talasi.

Karakteristično za generalizovani anksiozni poremećaj je da kliničkom slikom dominiraju simptomi psihičke i telesne napetosti.
Simptomi psihičke napetosti su značajna komponenta generalizovanog anksioznog poremećaja.
Radi se o tegobama poput uznemirenosti, razdražljivosti, teškoćama u koncentraciji i fokusiranju pažnje, lošeg spavanja , pamćenja i slično.
Pacijenti lako planu, iznervira ih ponekad i sitnica, lako se trgnu i uplaše - što objašnjavaju najčešće rečima da su "na ivici da puknu",
da su "kao napeta struna" ili "zapeta puška".

Simptomi telesne napetosti se najčešće odnose na zategnutost, trzanje, treperenje i grčeve u mišićima što je povremeno praćeno i bolovima u odredjenim delovima tela (najčešće su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima)
. Posledične tz. „tenzione glavobolje“ su obično locirane u potiljačnom i vratnom predelu, u vidu obruča ili difuzno "po celoj glavi" i doživljavamo ih kao pritisak ili stezanje.
Česte su žalbe na "igranje mišića" i "knedlu u grlu" uz teškoće u gutanju i drhtanje
. Ovakvo stanje je posledica dugotrajne zategnutosti mišića koja nastaje u sklopu odrambenog odgovora na opasnost


Osobe obolele od generalizovanog anksioznog poremećaja imaju i promene u ponašanju
. Recimo, stalno proveravanje odlaganje, sigurnosno ponašanje, kao i izbegavanje događaja.

,.
Udruženost sa drugim oboljenjima

Smatra se da je čak u 90% slučajeva generalizovani anksiozni poremećaj udružen sa drugim oboljenjem.
Od psihijatrijskih bolesti, najčešće je udružen sa depresijom.
Veoma česta udruženost je sa iritabilnim kolonom .
Potrebno je proveriti da ne postoji oboljenje štitne žlezde, s obzirom da su simptomi anksioznosti često prisutni kod ove somatske bolesti.

Kako se leči generalizovani anksiozni poremećaj?
Jedan od mogućih pristupa je medikamentozna terapija, odnosno lečenje lekovima.
Druga vrsta terapije koja pomaže kod generalizovanog anksioznog poremećaja je psihoterapija.

Treba imati na umu da terapija neće dovesti do potpunog eliminisanja anksioznosti
jer je ona deo evolutivnog nasleđa i u izvesnom stepenu ima protektivnu ulogu na organizam.
Terapijom pokušavamo da otklonimo višak anksioznosti ,
a cilj je da se pacijent oslobodi patnje i uspostavi ponovo zadovoljavajući kvalitet života i funkcionisanja.

 

[Neprilagođena]

Izvor: stetoskop.info

Depresija je bolest koja utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte.
Depresiju karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad volje i energije, nesanica,
gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, brizi i samookrivljavanju, usporen misaoni tok, beznadnadežnost i bespomoćnost.
Promene raspoloženja mogu se smenjivati tokom dana
: Često je stanje teže ujutru, a raspoloženje se popravlja kako dan napreduje.
Ipak, način promene raspoloženja može biti potpuno obrnut.
Postoji nesposobnost uživanja u stvarima, stalni osećaj teskobe. Uz to, često postoji doživljaj beznađa.

​

Poremećen san, često s ustajanjem vrlo rano ujutro (tipično je budjenje "u pet"),
i nemogućnost nastavljanja normalnog sna, često usled "rojenja" neprijatnih misli.
Kod manjeg broja postoji i preterano spavanje - "bežanje u san".
Opšte usporavanje misaonog toka, ali i govora i telesnih kretnji
Manjak energije; gubitak apetita i pad telesne težine ili, redje, pojačan apetit; smanjena želja za seksom; povlačenje od ljudi.

Depresivna epizoda​

Pamćenje, koncentracija, misli: manjak koncentracije; zaboravnost; negativne misli o budućnosti;
samookrivljavanje i nisko samopouzdanje; preokupiranost bolestima.
Ako simptomi traju 2 nedelje ili više, gotovo svaki dan, govori se o depresivnoj epizodi.
Prema težini kliničke slike, epizoda moze biti blaga, umerena ili teška.
Teška depresivna epizoda moze da bude udružena i sa bizarnim čulnim doživljajima i sumanutim idejama,
i tada se radi o psihotičnoj teškoj depresivnoj epizodi.
U toku života, deperesivna epizoda se može pojaviti jednom, ali i više puta.
U drugom slučaju reč je o ponavljajućem depresivnom poremećaju.
Ako se osim ponavljajućih depresivnih epizoda kod jedne osobe povremeno javlja i euforično raspoloženje
koje traje dve ili više nedelja, tada je reč o bipolarnom poremećaju.

Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze.
Ako se sumnja na depresiju, najvažniji korak je brzo javljanje lekaru opšte prakse koji će proceniti da li je potrebno dalje konsultovanje sa psihijatrom ili eventualno sa specijalistom druge medicinske grane.
Ujedno, biće ocenjeno da li je potrebno primeniti terapiju lekovima - antidepresivima, terapiju razgovorom - psihoterapiju ili koristiti oba pristupa
. Bilo o kojoj terapiji da je reč, oboleli mora redovno, strpljivo i dovoljno dugo biti lečen jer kratkotrajna poboljšanja su samo privid i bolest se bez uporne terapije ne može iskoreniti.

Depresija je teško izlečiva bolest, zahteva pažljiv odabir leka,
rad na sopstvenoj psihološkoj arhitektonici, strpljivost i upornost, uz samoposmatranje i samoedukaciju.
Prvi, najveći i nezaobilazni korak ka izlečenju pravi se ako se pažljivo čuje, duboko razume i istinski prihvati stav
iskazan u rečima De Mello-a:


„Sreća je skrivena u nama. Ona ne zavisi od onoga što nam se dogadja,
već od toga kako mi dogadjaje shvatamo i kako se sa njima nosimo“.

 

[Neprilagođena]

Pod paničnim napadom
podrazumeva se doživljaj intenzivne uznemirenosti koja najviše liči na strah,
koja se tumači kao znak nadolazeće katastrofe, nečeg strašnog i krajnje nepoželjnog,
doživljaj da bi se svakog časa mogla izgubiti kontrola nad sobom i snažna potreba da se pobegne sa lica mesta ili šćućuri u obliku fetusa
pored „sigurne” osobe.

Ovaj doživljaj je najčešće praćen snažnim i ubrzanim otkucajima srca, trnjenjem ruku i stopala (kod nekoga grčenjem udova)
, preznojavanjem, doživljajem gušenja, mučninom, vrtoglavicom, konfuzijom i dezorijentisanošću,
što za ovu uplašenu osobu predstavlja dokaz da se stvarno nešto loše sprema.
Dijapazon zastrašujućih scenarija je širok i prilično zavisi od ranijih iskustava i kreativnosti osobe,
ali najčešće su to padanje u nesvest, ludilo i infarkt, jer telesni simptomi koje ljudi u trenucima panike
preživljavaju njima najviše liče na ove stvari.


Napad ne mora biti uvek ovoliko intenzivan kako smo na početku opisali, pa ga mnogi ljudi više puta dožive,
a da nisu bili ni svesni da je to zapravo napad panike. Može se desiti jednom u životu, a može se dešavati i manje ili više učestalo,
a u zavisnosti od te učestalosti se onda postavlja i dijagnoza panični poremećaj.

U zavisnosti od intenziteta, učestalosti i individualnih karaktiristika osobe, kao i eventualnih udruženih psihičkih tegoba,
nekada se panični napadi mogu rešiti samostalno, nekada uz kraću ili dužu stručnu pomoć psihoterapeuta
, a nekada su potrebni i medikamenti.

Problem je rešiv, tačnije panični napadi se veoma uspešno leče i predstavljaju jednu od psiholoških tegoba o čijem mehanizmu
se veoma mnogo zna i koji je dosta dobro pokriven savremenom literaturom (naročito u oblasti kognitivno-bihejvioralnih terapija).

Foto:



Šta ne treba raditi? Nemojte disati duboko! Duboko disanje, na način koji je uobičajen u našoj kulturi,
je zapravo samo intenzivnija varijanta plitkog udisaja vazduha u pluća (sa sve podizanjem ramena),
koju obično ne prati dovoljno dug izdah, tako da ovom varijantom disanja samo pojačavate hiperventilaciju.
Ono što je zapravo duboko disanje (na koje aludira inostrana literatura) je takozvano “disanje stomakom”,
kada u procesu udisaja i izdisaja uvlačite i otpuštate stomak, a ne pomerate grudi i ramena.
Postoje i druge tehnike disanja koje su veoma korisne, a zasnivaju se na tome da imate ujednačen ritam disanja uz duži izdah nego udah
(udah na nos – zadržavanje vazduha – duži izdah na usta) jer je to upravo suprotno onome što dovodi do hiperventilacije.
Tekst preuzet sa portala Stetoskop.

 

[Manga Hilux]

Doktorka Natasha Campbell-McBride, specijalistica za neurologiju i nutricionizam napisala je knjigu 'GAPS Crijevno psihološki sindrom'. Knjiga, odnosno sam režim prehrane koji opisuje je u mnogim zemljama postao poznat kao GAPS dijeta. Dijeta se odvija u fazama, od uvodne GAPS dijete koja eliminira veliki broj namirnica, preko postepenog vraćanja namirnica, pa do potpune GAPS dijete koja je vrlo slična Paleo i LCHF načinu prehrane.

 

[Marko_smt]

Anksiozan sam veći deo života i jedan period od nekoliko meseci sam pio lekove ali sam prestao.
Pomirio sam se sa tim da ću ovako živeti do kraja, sama pomisao da živim opušteno mi nabija osećaj krivice što ponovo stvara anksioznost, dakle začarani krug.
Utiče na pamćenje, koncentraciju, uopšte na razmišljanje i rasuđivanje, um je u isto vreme prazan i prepun informacija.