Jesu li prošli sati?Ili možda minuti..?Možda samo tren.Ali video ju je.
Siguran je bio u to.
-Kako..?Ni sam ne znam.
Soba je prazna.., samo on i niko više.Nesigurno zatvara oči u nadi da će je ponovo videti.
Nesigurno se probija i kroz oblake i pred njim se pojavi nepregledno morsko plavetnilo.Srce mu zaigra i on ushićeno poleti nad morem.Spuštajući pogled na površinu učini mu se da pliva zajedno sa delfinima koji su čas zaranjali čas radosno iskakali.
Njihovu igru prekida sunce koje se stidljivo pojavljuje na horizontu.Nikada ga nije video tim očima.I nikada nije video ništa lepše.Zastade lebdeći u vazduhu želeći što bolje upamtiti taj prizor.
Ono se polako budi i umiva tom morskom veličinom.Bacajući bisere koji u nedogled blješte, zavodnički se ogleda u morskoj površini diveći se svojoj lepoti.
Svojim zrakama krišom se uvlači u sobu, budeći usnulu devojku.Prvi osmeh koji je podarila, dok sanjivo polako otvara oči, njemu je najveća nagrada.
Dok se presvlači i šeta polagano, onako naga po sobi, sunce je kako kakav ljubavnik, svojim sunčevim zrakama grli i miluje.
Prati je dok šeta plažom, obasjana bisernim morem koji su prosuti samo za nju.
Lagani vetar joj miluje lice naganjajući kosu na obraz.Suknja joj miluje kolena dok je diže šetajući razdragano u plitkoj vodi.
Tu, pred njom, galeb lebdi grakćući, kao da je od svih ostalih izabrao samo nju.
Pomalo uplašena prstima sklanja kosu sa obraza, deleći doručak sa njim u nadi da je neće povrediti.Smeši mu se...A on pažljivo sa njenog dlana uzima zahvalno zalogaj...
A onda.., vetar se diže i na njeno iznaneđenje nosi ga daleko daleko.., od nje.
Ne znam, možda su prošli sati.Ili samo tren...
Siguran je bio u to.
-Kako..?Ni sam ne znam.
Soba je prazna.., samo on i niko više.Nesigurno zatvara oči u nadi da će je ponovo videti.
Nesigurno se probija i kroz oblake i pred njim se pojavi nepregledno morsko plavetnilo.Srce mu zaigra i on ushićeno poleti nad morem.Spuštajući pogled na površinu učini mu se da pliva zajedno sa delfinima koji su čas zaranjali čas radosno iskakali.
Njihovu igru prekida sunce koje se stidljivo pojavljuje na horizontu.Nikada ga nije video tim očima.I nikada nije video ništa lepše.Zastade lebdeći u vazduhu želeći što bolje upamtiti taj prizor.
Ono se polako budi i umiva tom morskom veličinom.Bacajući bisere koji u nedogled blješte, zavodnički se ogleda u morskoj površini diveći se svojoj lepoti.
Svojim zrakama krišom se uvlači u sobu, budeći usnulu devojku.Prvi osmeh koji je podarila, dok sanjivo polako otvara oči, njemu je najveća nagrada.
Dok se presvlači i šeta polagano, onako naga po sobi, sunce je kako kakav ljubavnik, svojim sunčevim zrakama grli i miluje.
Prati je dok šeta plažom, obasjana bisernim morem koji su prosuti samo za nju.
Lagani vetar joj miluje lice naganjajući kosu na obraz.Suknja joj miluje kolena dok je diže šetajući razdragano u plitkoj vodi.
Tu, pred njom, galeb lebdi grakćući, kao da je od svih ostalih izabrao samo nju.
Pomalo uplašena prstima sklanja kosu sa obraza, deleći doručak sa njim u nadi da je neće povrediti.Smeši mu se...A on pažljivo sa njenog dlana uzima zahvalno zalogaj...
A onda.., vetar se diže i na njeno iznaneđenje nosi ga daleko daleko.., od nje.
Ne znam, možda su prošli sati.Ili samo tren...
