Зашто је говорницима стандарндног српског језика смешно што људи са југа користе футуроид уместо футура I, и кад чују да неко тако говори подругљиво се односе према том говорнику? Футур I се у стандардном српском језику гради од скраћеног облика презента помоћног глагола хтети + инфинитив, док се футуроид гради од скраћеног облика презента помоћног глагола хтети + везник да + презент глагола. Ја разумем да он није књижевни облик, али не разумем зашто се говорници на пример из Београда са ниподаштавањем односе према говорницима са југа Србије, из Ниша, Лесковца, Пирота, Врања. Шта је то толико смешно?