Georgina je najpre zvučno podrignula, ispunivši par kubika vazduha oko sebe aromom mešavine nikšićkog piva i želudačne kiseline, a zatim je pijanim pogledom obujmila bronzanu statuu Vilijama Volasa, dragocenost tog jutra otkrivenu na zemunskom buvljaku. Neonsko svetlo obasjavalo je njegove razbarušene dredove,muževno lice, široka ramena, škotski kilt i kvrgava kolena. Volas je, na starinskoj stalaži, štrčao iz mora naslaganih figurica iz kinder jajeta poput nakaradnog kipa Slobode.
- Medenjak! - prošaputala je nežno, maštajući o romansi koju nikad nije imala.
Zatim se zateturala do frižidera po još jedno pivo.
- Medenjak! - prošaputala je nežno, maštajući o romansi koju nikad nije imala.
Zatim se zateturala do frižidera po još jedno pivo.
Vjerujem da je još jedno nikšićko dodatno razbudilo maštu....