Književnost Frida Kahlo & Bukovski - Razgovor između bola i brutalne istine

[Soradze]

U zadimljenom baru, gde miris tekile i duvana lebdi u vazduhu, sede dvoje
koji ne veruju u laži.

Frida Kahlo iscrtava nevidljive linije na stolu, dok Bukovski gleda u svoju
čašu, kao da od nje očekuje odgovore.

Bukovski:
Život je ružan. Ljudi lažu. Ljubav? Bolje da ne pričam o tome.

Frida:
Ljubav je bol. Ako je ne osećaš u kostima, onda nikad nisi voleo.

Bukovski:
Ti si jedna od onih koje pate i zovu to umetnošću.

Frida:
A ti si jedan od onih koji piju i zovu to istinom.

Bukovskisrkne piće:
Možda smo oboje u pravu.

Frida:
Slikam jer ako ne slikam, boli još jače.

Bukovski:
Pišem jer ako ne pišem, sve ode do đavola.

Frida:
Ti bežiš od bola. Ja ga nosim kao medalju.

Bukovski:
Nema medalja u ovome. Nema pobednika.
Samo mi koji ostajemo nakon što sve drugo nestane.

Tišina.
Frida dodaje boju na papir, crvenu, tamnu, kao krv koja
zna svoj put.
Bukovski klimne glavom, kao da razume.
U tom trenutku, oboje znaju - bol nije neprijatelj, već
dokaz da su još uvek ovde.