Fransoaz Sagan

[Neno]

Fransoaz Sagan (franc. Françoise Sagan; Kažar, 21. jun 1935 — Honfler, 24. septembar 2004), pravim imenom Fransoaz Kuare, bila je francuska književnica i scenaristkinja. Sagan, koju je Fransoa Morijak na naslovnoj strani magazina Figaro nazvao "Šarmantnim malim monstrumom", proslavila se melanholičnim romanima, u kojima je prikazivala ljubavne trouglove, mondenski svet i građanske društvene konvencije pripadnika buržoaske klase. Dobar dan, tugo (1954), njen prvi i najpoznatiji roman, napisala je dok je bila tinejdžerka, pretvorivši je preko noći u književnu zvezdu.

Vodila je buran život, gajeći strast prema brzim automobilima, luksuznom životu, narkoticima, alkoholu, kocki, i ljubavnim vezama sa muškarcima i ženama. Njen intrigantan život pretočen je u biografski film Sagan (2011). Pored romana pisala je pripovetke, drame, autobiografiju, scenarije i tekstove za šansone.

Veći broj romana Fransoaz Sagan preveden je na srpski jezik.

- Brak je lutrija u kojoj muškarac stavlja svoju slobodu, a žena svoju sreću.
- Lako je pametnoj ženi među muškarcima, ali teško njoj među ženama.
- Ljubav je kao vožnja automobilom: startuješ naglo, voziš prebrzo, a kočiš kad je već prekasno.
- Nijedna žena ne nosi rado iznošenu haljinu svoje suparnice; kad su u pitanju tuđi muškarci, nije tako probirljiva.

- Postoje dve grupe ljudi koji ne znaju ništa o ženama: oženjeni i neoženjeni muškarci.
- Novcem se ne kupuje sreća, ali bih radije plakala u Jaguaru nego u autobusu.
- Volim muškarce koji se ponašaju kao muškarci. Volim ih jake i detinjaste.
- Živeću loše ako ne budem pisala, ali i pisaću loše ako ne budem živela.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/Франсоаз_Саган

 

[Neno]

Dobar dan, tugo (franc. Bonjour Tristesse) je roman Fransoaz Sagan. Objavljen je 1954. godine, kada je autorka imala samo 18 godina, bila je to preko noći senzacija. Naslov je izveden iz pesme Pol Elijara "À peine défigurée", koja započinje stihovima "Adieu tristesse/Bonjour tristesse..." ("Zbogom tugo/ Dobar dan tugo..").Filmska adaptacija na engleskom jeziku urađena je 1958. godine u režiji Oto Premingera.

Sedamnaestogodišnja Sesil provodi leto u vili na Francuskoj rivijeri sa ocem Rejmondom i njegovom trenutnom ljubavnicom, mladom, površnom, pomodnom Elzom, koja se dobro slaže sa Sesil. Rejmond je privlačan, svetovan, amoralan čovek koji opravdava svoje serijsko udruživanje citirajući Oskara Vajlda: „Greh je jedina nota žive boje koja opstaje u savremenom svetu“. Sesil kaže: „Verovala sam da na tome mogu da zasnivam svoj život“ i prihvata njihov lagan životni stil kao ideal privilegovanog statusa. Jedna od njegovih prednosti za Sesil je ta što njenog oca, koji nema intelektualnih interesa, nije briga da li će studirati ili ne. Druga je da joj daje slobodu za ostvarivanje sopstvenih interesa, pod pretpostavkom da će biti zabavan dodatak površnim društvenim okupljanjima koja on favorizuje. U sledećoj njihovoj vili je mladić od 20 godina, Kiril, sa kojim Sesil ima prvu seksualnu romansu.

Njihov mirni odmor slomljen je dolaskom Ane, koju je Rajmond nespretno pozvao. Kulturna, principijelna, inteligentna, vredna žena Rejmondovih godina koja je bila prijateljica njegove pokojne supruge, Ana sebe smatra svojevrsnom kumom Sesil. Sve tri žene imaju pretenzije na Rajmondovu pažnju; udaljena, zagonetna Ana ubrzo postaje Rejmondova ljubavnica, a sledećeg jutra najavljuje njihovu veridbu. Elsa se iseljava, a zatim Ana pokušava da preuzme roditeljstvo nad Sesil. Kaže Sesile da prestane da se viđa sa Kirilom i vrati se svojim školskim udžbenicima. Sesil je zgrožena ovom pretnjom svom razmaženom životu kao očeva miljenica, pogotovo što Ana postaje celokupno žarište Rejmondovog interesovanja. Ona smišlja plan za sprečavanje braka, iako se ipak oseća dvosmisleno u vezi sa njenim spletkama.

Da bi Rejimonda učinila ljubomornom, Sesil nagovara Elsu i Kirila da se pretvaraju da su par i pojavljuju se zajedno u određenim trenucima. Kada Rejimond postane ljubomoran na mlađeg Kirila, on obnavlja svoju potragu za Elsom. Ali Sesil je pogrešno procenila Aninu osetljivost. Nakon što ugleda Rejimonda i Elsu zajedno u šumi, dok joj Raimond briše borove iglice sa odela, Ana odlazi u suzama i njen automobil strmoglavljuje se sa litice u očiglednom samoubistvu.

Sesil i njen otac se vraćaju praznom, sumnjičavom životu koji su živeli pre nego što je Ana prekinula leto i razmotraju uticaj koji je Ana imala na njihov život. Sesil živi sa saznanjem da su njene manipulacije dovele do Aneine smrti i čezne za letom koji su delile.

Vikipedia

 

[Neno]

Neverovatan život francuske ikone FRANSOAZ SAGAN!​

Život ove francuske spisateljice može da se sažme u jednoj rečenici: "Radila je šta je htela"

Prvi roman Fransoaz Sagan, raspusna priča o letnjoj ljubavnoj avanturi jedne učenice, skandalizovao je francusko društvo i proslavio 18-godišnju autorku.

Fransoa Morijak na naslovnoj strani magazina Figaro nazvao ju je "Šarmantnim malim monstrumom. Međutim, posle ovog ranog uspeha provela je život u piću, drogama i nesrećnim vezama. Francuska književnica koja je volela život, muškarce, lude žurke, džez, alkohol, kokain, kocku i brze automobile, umrla je u Normandiji usamljena, prethodno potrošivši sve svoje milione koje je zaradila.


Kako je sve počelo.

Godine 1953. Fransoaz je izbačena iz katoličke srednje škole i iz dosade to leto provela pišući. Rezultat je bio debitantski roman "Dobar dan tugo" koji je skandalizovao ceo svet.
- Bilo je nezamislivo da mlada devojka od 17 ili 18 godina vodi ljubav, bez da je zaljubljena, sa dečkom njenih godina, i da ne bude kažnjena za to - kasnije je Fransoaz razmišljala o svom uspehu.
- Ljudi nsu mogli da tolerišu ideju da devojka vodi ljubav sa dečkom, a ne bude trudna do kraja leta. Bilo je neprihvatljivo i to da bi mlada devojka ima pravo da koristi svoje telo onako kako hoće, i da iz njega izvuče zadovoljstvo, bez kazne.

https://stil.kurir.rs/lifestyle/zanimljivosti/166043/zivotna-priica-fransoaz-sagan...

 

[Neno]

Romani​

• Dobar dan tugo(Bonjour tristesse], 1954)
• Izvestan osmeh (Un certain sourire, 1955)
• Za mesec, za godinu (Dans un mois, dans un an, 1957)
• Volite li Bramsa? (Aimez-vous Brahms?, 1959)
• Čudesni oblaci (Les merveilleux nuages, 1961)
• Predaja (La chamade, 1966)
• Čuvar srca (Le garde du cœur, 1968)
• Malo sunca u hladnoj vodi (Un peu de soleil dans l'eau froide, 1971)
• Modrice na duši (Des bleus à l'âme, 1972)
• Izgubljeni profil (Un profil perdu, 1976)
• Razbacana postelja (Le lit défait, 1977)
• Ulizica (Le chien couchant, 1980)
• Nalickana dama (La femme fardée, 1981)
• Nepomična oluja (Un orage immobile, 1983)
• (De guerre lasse, 1985)
• Naslikano krvlju (Un sang d'aquarelle , 1987)
• Muškarac na lancu (La laisse, 1989)
• (Les faux-fuyants, 1991)
• Prolazna patnja (Un chagrin de passage, 1994)
• Krivo ogledalo (Le miroir égaré, 1996)