- Poruka
- 92.520
Fraktal je geometrijski lik koji se može razložiti na manje delove, tako da je svaki od njih,
makar približno, umanjena kopija celine.
Fraktali se smatraju jednom relativno mladom granom umetnosti i nauke. Reč fraktal (lat. fractus = izlomljen) skovao je poljsko-francuski matematičar Benoa Mendelbrot, u 20. veku, međutim
fraktalna geometrija je nešto što je oduvek postojalo oko nas i nešto od čega smo i mi sami satkani.
Fraktal je geometrijski lik koji može da se razloži na manje delove, tako da svaki od njih makar približno bude umanjena kopija celine. Osnovna osobina fraktala je samo-sličnost. Na primer,
ako pogledamo list paprati,primetićemo da svaki mali list, koji je deo većeg, ima isti oblik kao i
veliki list. Dakle, koliko god da zumiramo neku fraktalnu strukturu svaki zumirani deo biće
umanjena kopija onog većeg i svaki fraktal ima svoj šablon.
Ako malo više obratimo pažnju na svet oko sebe, primetićemo da se samo-sličnost sreće svuda:
nervni sistem,krošnje i korenje drveća, delte reka, karfiol, paukova mreža, planete, alveole
u plućima, oblaci, DNK…
Osim što su neverovatno primamljivi i atraktivni ljudskom oku, dugo se mislilo da su i krajnje
beskorisni i da nemaju nikakvu primenu. Međutim, vremenom se oktrio njihov značaj u mnogim naučno-tehnološkim i umetničkim sferama.
makar približno, umanjena kopija celine.
Fraktali se smatraju jednom relativno mladom granom umetnosti i nauke. Reč fraktal (lat. fractus = izlomljen) skovao je poljsko-francuski matematičar Benoa Mendelbrot, u 20. veku, međutim
fraktalna geometrija je nešto što je oduvek postojalo oko nas i nešto od čega smo i mi sami satkani.
Fraktal je geometrijski lik koji može da se razloži na manje delove, tako da svaki od njih makar približno bude umanjena kopija celine. Osnovna osobina fraktala je samo-sličnost. Na primer,
ako pogledamo list paprati,primetićemo da svaki mali list, koji je deo većeg, ima isti oblik kao i
veliki list. Dakle, koliko god da zumiramo neku fraktalnu strukturu svaki zumirani deo biće
umanjena kopija onog većeg i svaki fraktal ima svoj šablon.
Ako malo više obratimo pažnju na svet oko sebe, primetićemo da se samo-sličnost sreće svuda:
nervni sistem,krošnje i korenje drveća, delte reka, karfiol, paukova mreža, planete, alveole
u plućima, oblaci, DNK…
Osim što su neverovatno primamljivi i atraktivni ljudskom oku, dugo se mislilo da su i krajnje
beskorisni i da nemaju nikakvu primenu. Međutim, vremenom se oktrio njihov značaj u mnogim naučno-tehnološkim i umetničkim sferama.
