- Poruka
- 388.205
U vremenu u kojem se svakodnevno zabeleži više fotografija nego što ih je čovečanstvo napravilo tokom čitavog 20. veka, slika više nije samo uspomena – ona je lična karta, reklama, izraz identiteta. Od društvenih mreža do profesionalnih portreta, od brzih selfija do pažljivo režiranih fotografija, svi želimo jedno: da na slici izgledamo – lepo. Postavlja se pitanje...Zašto neko, i pored objektivne lepote, često nije zadovoljan „kako je ispao” na fotografiji?
Istina je da fotogeničnost zavisi od čitavog spleta faktora i oni nisu uvek logični. Neki ljudi imaju lice kao stvoreno za fotografisanje, s izraženim kontrastima i simetrijom, koje se bolje „prevodi” u dvodimenzionalni format. Drugi, iako uživo deluju zanosno, na fotografiji mogu da deluju bledo ili bezizražajno.
U pokušaju da budemo fotogenični na fotografiji, možda najveći trik jeste u promeni fokusa: umesto da pokušavamo da izgledamo savršeno, trebalo bi da pokušamo da izgledamo kakvi jesmo – srećni, opušteni i prisutni. Fotografija je ipak zamrznut trenutak, a najlepši su oni trenuci kada smo iskreno svoji.
Umetnička ili estetska fotografija vraća nas na suštinu – svetlost, senke i emocije. Portreti snimljeni u prirodnom svetlu odišu smirenošću i iskrenošću. To je lice koje ne glumi, osmeh koji ne traži aplauz. Takve fotografije često biraju časopisi, blogovi koji se bave estetikom i psihologijom, kao i svi oni koji žele da pošalju poruku: lepota ne mora da bude savršena da bi bila duboka.
Najbolji stil je onaj koji najviše liči na vas. Bilo da birate nežno svetlo umetničkog izraza, smelo kadriranje digitalne kulture ili smeh koji razoružava perfekcionizam – najvažnije je da slika nosi vašu priču. Jer iako je kamera samo staklo i senzor, prava fotogeničnost uvek dolazi iznutra, piše „Njujork tajms”.
Istina je da fotogeničnost zavisi od čitavog spleta faktora i oni nisu uvek logični. Neki ljudi imaju lice kao stvoreno za fotografisanje, s izraženim kontrastima i simetrijom, koje se bolje „prevodi” u dvodimenzionalni format. Drugi, iako uživo deluju zanosno, na fotografiji mogu da deluju bledo ili bezizražajno.
U pokušaju da budemo fotogenični na fotografiji, možda najveći trik jeste u promeni fokusa: umesto da pokušavamo da izgledamo savršeno, trebalo bi da pokušamo da izgledamo kakvi jesmo – srećni, opušteni i prisutni. Fotografija je ipak zamrznut trenutak, a najlepši su oni trenuci kada smo iskreno svoji.
Umetnička ili estetska fotografija vraća nas na suštinu – svetlost, senke i emocije. Portreti snimljeni u prirodnom svetlu odišu smirenošću i iskrenošću. To je lice koje ne glumi, osmeh koji ne traži aplauz. Takve fotografije često biraju časopisi, blogovi koji se bave estetikom i psihologijom, kao i svi oni koji žele da pošalju poruku: lepota ne mora da bude savršena da bi bila duboka.
Najbolji stil je onaj koji najviše liči na vas. Bilo da birate nežno svetlo umetničkog izraza, smelo kadriranje digitalne kulture ili smeh koji razoružava perfekcionizam – najvažnije je da slika nosi vašu priču. Jer iako je kamera samo staklo i senzor, prava fotogeničnost uvek dolazi iznutra, piše „Njujork tajms”.
