- Poruka
- 41.996
„Форин полиси“: Србија постала прљава кинеска депонија
За кинески пројекат, односно нови Пут свиле - иницијатива "Један појас, један пут", Београд има велики значај. Док Кина преузима стара индустријска постројења, грађани Србије се боре са последицама те индустрије на животну средину, пише амерички "Форин полиси".
Још крајем 2015. године тадашњи премијер Србије Александар Вучић је на РТС-у на питање новинарке Оливере Јовићевић зашто су Кинези заинтересовани да инвестирају у Србију, одговорио да је то зато што они имају „своје интересе“.
„То је зато што су морали да угасе део њихових железара. Претпостављам због чистог ваздуха, о чему немам много знања, да будем најискренији. И зашто би био забринут за то“, рекао је тада Вучић.
Шест година касније ове речи имају посебну тежину, пише „Форин полиси“. Како наводе, Србија увози еколошки штетне економске пројекте из Кине, где елита јавно жртвује здравље и безбедну животну средину зарад, како се тврди, економског раста како би остала на власти.
Како се даље наводи на сајту, овај модел у Србији је сличан кинеском. Наиме, још 1978. године је кинески лидер Денг Ћиаопинг одлучио да Кину отвори ка глобалном светском тржишту. Његове економске реформе омогућиле су да Кина после 40 година постане друга најјача економија на свету. Међутим, економска трансформација која је приоритет дала брзој индустријализацији довела је до великих последица у смислу загађења животне средине и угрожавања јавног здравља.
Данашња Кина бори се са огромним загађањем ваздуха, воде и земљишта. За почетак, Кина је прилично зависна од угља у производњи струје, још увек чини половину светске потрошње угља. У 2020. години Кина је изградила три пута више термоелектрана него остатак света заједно. Емисија угљен-диоксида годинама се стално увећава. На пример због загађења земљишта, више од 20 одсто обрадиве земље не испуњава стандарде за пољопривредну производњу.
Комунистичка партија Кине је подељена између жеље да одржи економски раст као извор домаћег легитимитета и ризика деградације животне средине, са свим економским, здравственим и политичким ризицима. Због еколошких протеста, кинеско руководство је одлучило да предузме кораке, укључујући и на међународном плану.
Заправо, један од мотива изнад „Пута свиле“ је, тврди „Форин полиси“, премештање загађења и уништавања животне средине у сиромашније, даље земље са великом потребом за финансирање инфраструктуре и друштвено-економског развоја, чије владе занемарују ризике по животну средину.
То се већ дешава на истоку Африке, где кинески пројекти надограђују регионалну инфраструктуру на угаљ и тиме повећавају зависност тог дела Африке од угља, али и тиме угрожава животну средину, преноси Форин полиси.
Србија је стабилан партнер у овом напору. Захваљујући важном географском положају између Европе и Азије, земља је добила велику количину кинеских ресурса и пажње, као што Пекингу треба Србија и Балкан да би се повезао на европска тржишта.
Између 2010. и 2019. године Кина је инвестирала 1,6 милиона евра у Србију, док ће српски кредити за инфраструктуру, које је узела од Кине, премашити 7 милијарди евра. Цака је у томе што је Србија Кинезе доживљавала као, како се наводи, брз и лак извор новца, будући да је Пекинг био спреман да преузме стара и дуговима оптерећена индустријска постројења, а која су пружала економску сигурност за породице српских радника.
Док Кинези профитирају од приступа ресурсима, као што је на пример, у 2020. години главнину српског извоза у Кину чинио бакар из рудника У Бору – главни циљ кинеске владе је да, према наводима, продаје вишак технологије која је повезана са угљем и пресели радну снагу са угљем у иностранство.
Кинеска компанија купила је Железару у Смедереву, којом је некада управљао амерички УС Стеел, а две године касније је кинески Зиђин купио 63 одсто РТБ Бор.
Након што је Европска банка за обнову и развој одустала од финансирања конструкције термоелектране Колубара Б, Кина је 2014. године преузела пројекат, а стоји и иза модернизације Костолца, повећавајући тиме зависност Србије од угља.
Агенција за заштиту животне средине забележила је 2019. године да у местима као што је Смедерево, загађење изнад стандарда ЕУ за око 120 дана годишње. Србија има једну од највећих стопа смртности у Европи повезаних за загађењем, а девета је у свету. Европски парламент је изразио забринутост због кинеских економских пројеката у Србији, укључујући и питање заштите животне средине.
Међутим, чини се да је Београд прихватио овај кинески модел „токсичне политике“ фаворизирајући економски раст и политички легитимитет, истовремено игноришући еколошке претње по становништво. То се лако може учинити у политичком окружењу у којем, како истиче „Форин полиси“, Александар Вучић и његова Српска напредне странка доминирају до те мере, да је Фридом Хаус квалификовао Србију као хибридни режим.
Истовремено и у медијској сфери доминира прокинески наратив и потискују се критичке информације о еколошким ризицима, а српске власти са задовољством прихватају кинеске пројекте.
Влада Србије напорно ради на, тврди овај сајт, прикривању информација о загађењу, а медији наводе и пример када је премијерка Србије Ана Брнабић јавно осудила податке Глобалне алијансе за здравље и загађење и Ер Вижуала који су показали да је Београд један од најазгађенијих места на свету.
Да екологија постаје важна тема говори и то да је овог априла одржан еколошки протест хиљада људи у Београду, који је ујединио и левицу и десницу.
Крајњу одговорност сноси Влада Србије, а не Кина, тврди Форин полиси. Иако је тачно да је еколошке стандарде теже применити у земљама са ниским и средњим приходима попут Србије, постоји и ограничење у мери у којој можете да их прилагодите. Напокон, статистика БДП-а и запослености биц́е безвредна ако грађани Србије не могу да дишу.
(Нова.рс)
