Mogli bismo da komentarišemo tekstove pesmama, impresijama i osećanjima koje se bude tokom slušanja.
Ovo je video od nove pesme.
@moonlight Moze moze. Znas kako, imam par pesama koje su mi onako, po potrebi "Dog days are over" za budjenje npr, ali ono sto mene najvise odusevljava kod nje jeste sto njene pesme, ne znam da li muzika ili njen glas pre, toliko, ali ja sam to do sada stvarno retko dozivljavao, isijavaju energijom. Msm zvuci glupavo, jer za nekoga i rock, punk, house i sl nose neki vid energije samo sto na mene izgleda ne deluju kako deluje Florence. Njene pesme su toliko - mocne, rasturajuce, taj ritam tako ponese coveka, prosto kad ona dostigne onu prepoznatljivu kulminaciju u pesmi, tada su muzika i njen glas zapljuskujuci. Stvarno je neverovatna. ....
....E da, setih se. Shake it out!!! E to je pesma za novi pocetak. Znam da verovatno nije mislila na bilo kakav pocetak, ali eto, za mene je simbol toga. To je onaj trenutak kada ostavljamo nesto staro.
Po meni ona peva o ljubavi koju je odlucila da ostavi a taj trenutak preloma je stao u celu pesmu (ah....sto volim ljude za koje trenutak pretstavlja tako bitan deo, nikakav dan, mesec, godina, vec jedan tren. Medjutim oni kao da zaustavljaju vreme i uspevaju da sebe vide u samo tom jednom trenu u kojem prozive tako jake emocije....lupam, vec, je'l da?
). Nego da se vratim.
Zna da nije lako ostaviti, jer se kaje zbog toga, okrivljuje sebe :
"Regrets collect like old friends
Here to relive your darkest moments......".
Ima tu i straha i sumnje u odluku, ruznih secanja ili je cak i sredina okrivljuje (sve se to skupilo u njoj i izjeda je iznutra):
"....And every demon wants his pound of flesh...",
ali je svesna da je ta ljubav, pa ljudski receno - trula. Taj "konj" se stalno vukao, bio hranjen zalosnim zvukom/travom/hranom i jednostavno je postalo jasno da dalje ne moze (to me podseca na ono da su nam prijatelji kao biljke, ako ih zalivas i pazis, imaces ih. Na kraju krajeva i ljubavi su nam prijatelji). Jedino sto se zna je da ce ga ona veceras sahraniti (pretpostavljam da u figurativnom smislu, prekracuje muke toj "zivotinji", a i sebi).
Ovaj trenutak ona dozivljava i kao izazov, tj. donosenje tako velike odluke kojom skoncava tu vezu, ali se i sve vreme hrabri:
"...It's always darkest before the dawn...".
Dakle vec sutra ce biti bolje.
Kad konacno treba da donese odluku, ona je svesna da je odluka ispravna i vise ne da da je bilo kakvo osecanje, secanje, ljudi (sve su to za nju demoni) zadrzi u toj vezi (zato to jeste refren, taj jaki, zanosni deo, gde osim sto se hrabri da ucini sta treba, oseca se i bol zbog samog prekida, ali i olaksanje jer je slobodna):
"...And it's hard to dance with a devil on your back
So shake him off, oh woah...".
Od tada ona je spremna da se suoci sa preprekama u buducnosti (koje moze da dozivljava kao kaznu, koje joj govore da nije trebala da prekida vezu (to suffer) ili da ih dozivi kao obicne prepreke na koje je sasvim normalno naici):
"....So here's to drinks in the dark at the end of my road
And I'm ready to suffer and I'm ready to hope...."
E sad, za mene je pesma o pocetku u bilo cemu. Od onih banalnih stvari, nekih strahova i sumnji u to da li krenuti u nesto nepoznato (gde te upravo ti strahovi i sumnje drze i vracaju na predjasnje), do velikih preokreta kada shvatas npr. da su oko tebe neki, ipak pogresni ljudi koji su mozda na tom mestu "zagavljeni" sa tobom kao i ti sa njima i da je dosao trenutak da treba krenuti dalje, ali bez njih, iako ste imali neku bliskost. Zato svaki prelomni trenutak vidim u ovoj pesmi.
........................... Bas je, nekako se potrudi oko svakog dela, ali i najsitnijeg detalja u pesmi da bude drugaciji, cak neocekivan i onda njene pesme nikako nisu dosadne. Golicaju usi sto bi se reklo. 
