Fjord - prirodna kamena uvala

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
To je dubok i uzan, često vijugav morski zaliv, koji se po nekoliko desetina, pa i više stotina kilometara uvlači u kopno.
fjord.jpg
 
Fjordovi imaju strme i visoke, gotovo vertikalne strane. Nastali su u ledeno doba radom dolinskih glečera, koji su mehaničkom erozijom izdubili, duboko ispod nivoa mora, doline niz koje su se kretali. Kad su se glečeri otopili, useke u dolinama ispunila je morska voda. Tipične karakteristike fjordova su uzak rukavac, strme padine kopna koje ih okružuju, erodirano dno duboko ispod nivoa mora i izlaz na otvoreno more. Fjordovi su karakteristični za visoke geografske širine, koje su za vreme ledenog doba bile pod ledom i u kojima su lednici dopirali do mora (Skandinavsko poluostrvo, Aljaska, Kanada, Grenland, Škotska, Farska ostrva, Island, Čile, Novi Zeland), ali su najtipičniji za Norvešku.
 
Lednička (glacijalna) erozija je geomorfološki proces koji se odvija na visokim planinama i u polarnim oblastima. Za razliku od leda na morima ili rekama, koji nastaje smrzavanjem vode, lednički led nastaje od snega.
Taj led stvara se iznad snežne granice, koja se u polarnim oblastima nalazi na nivou mora, u umerenom pojasu na visini oko 3000 m, a u ekvatorijalnom pojasu na visini oko 6000 m.
Usled neprekidnog otapanja snega u toku dana i smrzavanja vode u toku noći, kao i pritiska novonataloženog snega, donji snežni slojevi se sabijaju i pretvaraju u zrnasti led. Daljim sabijanjem snega i leda dolazi do stvaranja kompaktne ledene mase (ledničkog leda), koja u sebi sadrži određene količine zarobljenog vazduha i raznih čestica.
 
Mesto gde se stvara lednički led je polukružno udubljenje koje se naziva cirk, a kad količina leda prevaziđe njegovu zapreminu, lednik isklizne iz cirka i krene ka podnožju planine, usled čega se stvara lednička dolina (valov).
Lednik na svom putu erodira i usitnjava stenovitu masu čime lednička dolina dobija strme strane i neravno dno.
Kad pređe snežnu granicu, lednik se postepeno otapa i u podnožju planine, na mestu gde se lednik zaustavlja, sav stenoviti materijal taloži se u vidu lučnih bedema.
Fjordovi su nekadašnji lednički valovi koji su posle pleistocena ispunjeni morskom vodom.
 

Najpoznatiji fjordovi?​

Svakako najpoznatiji jeste Sogne fjord u Norveškoj. Jarkoplava vodena površina Sogne fjorda probija se na dužini od 184 km kroz planine do središta Norveške. Mirna površina vode, živopisna imanja smeštena na plodnim zaravnima na rubu fjorda sa belim kućama prekrivenim crvenim krovovima i strme netaknute strane zaliva koje naglo izranjaju iz vode postale su karakteristične slike koje su nam svima u glavi kada se pokuša zamisliti tipičan norveški predeo. Fjord je širok oko 5 km, voda je duboka do 1200m a kada se na to doda i visina padina iznad nivoa vode dolazi se do podatka da je dolina nekadašnjeg lednika oko 2100m, ili poređenja radi 600 m više od čuvenog Velikog kanjona u Koloradu. U fjord se sliva otopljena voda poslednjih ostataka ledene kape u Norveškoj, tzv. Jostedala što održava temperaturu vode u zalivu dosta niskom.
 
Stari Vikinzi su krili u uzanim i dubokim fjordovima svoje brodove i odatle napadali i pljačkali nespremne moreplovce ali i kretali na pionirska krstarenja sve do obala Engleske i Evrope.
fjordovi_ledeni_morski_zalivi_11.jpg

Norveški Fjordovi Geirangerfjorden i Nærøyfjord su se zbog svojih prirodnih lepota našli na Uneskovoj listi Svetske baštine.

Na Novom Zelandu postoji Nacionalni Park Fiordland smešten na jugo-zapadnom kraju zemlje...

Na samom jugu Južne Amerike, u delu Patagonije koji pripada Čileu sreću se manji ali veoma živopisni fjordovi.
 
Fjordovi se smatraju nekim od najlepših čuda prirode: uzani, krivudavi, usecaju se duboko u kopno…

Ovi morski zalivi smešteni su između oštrih stena, koje ponekad dostižu visinu i do 1000 metara. Mogu se videti svuda po svetu, od Čilea do Rusije, ali nisu oni poznati svima. Kada pomenete fjordove, većina ljudi pomisli na Norvešku, kako se najveći broj fjordova, a i neki od najlepših fjordova na svetu nalaze baš tamo.

Fjord se formira tako što glečer useca dolinu u obliku slova u segregacijom leda i abrazijom okolnih stena. Većina fjordova ima veću dubinu od obližnjih mora. Sognefjord u Norveškoj ima dubinu koja ide do 1.300 metara ispod nivoa mora.

Ne treba napomenuti da je svaki prirodni fjord jedinstven i predivan na svoj način. Fjordovi Geirangerfjorden i Nærøyfjord, koji su pod zaštitom Uneska su najvažnija obeležja Norveške. Svi norveški fjordovi su lepi na svoj čudan način, a zbog te lepote su dospeli na listu Svetske Baštine.

U Norveškoj postoji muzej posvećen fjordovima u blizini Geirangerfjordea, a Nærøyfjord je najuži fjord ove zemlje. Dugačak je 17 kilometara, a širok samo 300 u svom najužem delu. Druge bitne karakteristike ovog fjorda su strme stene, koje se izdižu i do 1.400 metara u visinu iznad Norveškog mora.
Brojni vodopadi vidljivi su na ovim stenama, a tu je i nekoliko brzih reka, koje teku kroz šume i glečerska jezera iznad njih. Zbog znatiželjnih turista i ljubitelja prirode postoje mnoge platforme za posmatranje poznatih norveških fjordova.

Pored Geirangerfjordena, Nordfjorden je najseverniji fjord u zapadnom delu zemlje. Dugačak je 110 kilometara, proteže se od Jostedalsbreen glečera, pa sve do okeana i doseže do 565 metara ispod nivoa mora.

Jostedalsbreen je najveći glečer u Evropi.
Zauzima površinu od 487 kvadratnih kilometara, mereći 600 metara u svom najdebljem delu i 60 kilometara dužine. U Nordfjorden regiji, “jezici” glečera spuštaju se tako nisko sa planina da ih možete dodirnuti. Ipak, ovo nije najinteresantniji prizor ove regije – tu je i Hornidalsvatnet, odnosno najdublje jezero Evrope sa dubinom od 514 metara.
 
Hardangerfjorden, sa dužinom od 179 kilometara, je treći najduži fjord sveta, a drugi po dužini u ovoj zemlji. Često ga nazivaju “Norveškom baštom”, a najbolje vreme za posetu je kada cvetaju brojni voćnjaci, koji su u njegovoj blizini.
Veličanstveni vodopadi teku niz Hardangerfjorden, uključujući i 145 metara visoki Vøringsfossen. Obližnji Nacionalni Park Folgefonna kreiran je, kako bi se zaštitio glečer dugačak 207 metara. Još jedno interesantno mesto je najmanji zamak u Skandinaviji, koji je u 17. veku, sagradio Baron Ludvig Rosenkrantz.

Fjord koji obara sve rekorde je Sognefjorden. Proteže se 204 kilometra i 1.308 metara ispod nivoa mora. To ga čini ne samo najvećim fjordom u Norveškoj, već i najdubljim u Evropi. Poznat je po svojoj tituli “Kralj Fjordova”.

Manji, ali ne manje spektakularni norveški fjordovi granaju se od Sognefjordena. O njima se može dosta reći, ali se teško može dočarati njihova prava vrednost, koju uvidite kada ih ugledate.

Bilo bi pogrešno razmišljati o norveškim fjordovima, samo zbog njihove dužine i dubine. Ovi prirodni spomenici oduzeće vam dah svojom veličanstvenošću, neverovatnom kombinacijom jedinstvenosti i harmonije, prirodnom lepotom koja nije iskvarena napretkom civilizacije, čistom vodom neverovatnih boja i mnogim drugim elementima…
 
Kenai Fjords - Seward, Alaska

Kenai Fjords se nalazi u Južnoj Centralnoj Aljasci, i smatra se najboljim mestom gde se mogu posmatrati kitovi. Kažu ljudi da su tu orke, kitovi grbavci i sivi kitovi češći od čamaca! :) Osim toga - ovo mesto krasi i nacionalni park Kenai Fjords od 600.000 jutara.. gde se može prošetati po najvećem američkom ledenom polju i njegovih 38 glečera; to je takođe odlično mesto za posmatranje morskih lavova, pliskavica i 191 različite vrste ptica!! :heart:

A da li ja vrlo želim da idem tamo - imate samo jednom pravo da pogađate!

img-01.JPG

(photo source)

img-02.jpg

(photo source)

img-03.jpg

(photo source)

Mada bi mi se baš svidelo da vidim i ovu neobičnu Dolinu smrti u SAD.. tako da ne znam gde ću pre.. ;)
 
Hardangerfjord, Hordaland County - Norveška

Četvrti po veličini fjord na svetu nalazi se u zapadnoj Norveškoj i proteže se 200 km od Atlantskog okeana do planinske visoravni Hardangervidda. Popularan je među turistima otkako je Tomas Kuk počeo da krstari tamo iz Londona 1875. godine. Najbolje ga možete doživeti penjući se podmuklim usponom od 2000 stopa (oko 610m) na Đavoljem jeziku (eng. Devil's Tongue). Takođe, tu možete videti i moćne vodopade koji napajaju vodom naselja smeštena na strani fjorda.

sl-01.JPG

(photo source)

sl-02.jpg

(photo source)

Mogu samo da zamislim.. kakav je osećaj na onoj steni.. :) :heart:
 
Milford Sound - Fiordland, New Zealand

Milford Saund je fjord koji se nalazi na jugozapadu Južnog ostrva na Novom Zelandu. Proglašen je za najbolju destinaciju na svetu 2008. godine i za najbolju destinaciju na Novom Zelandu. Radjard Kipling ga je nazvao osmim čudom sveta.

Milford Saund je dobio ime po Milford Hevenu u Velsu. Za Maore on se naziva Piopiotahi što znači „usamljeni drozd“. Po legendi, drozd je bio verni pratilac maorskog narodnog junaka Mauija. Mauji je od boginje tražio besmrtnost za ljudsku rasu. On je vodio ljubav sa njom dok je spavala, ali kada ju je probudila pesma drozdova u napadu besa je ubila Mauija zdrobivši ga između bedara. Zbog kajanja, ptica je odletela u Milford Saund kako bi živela u samoći.

sl-02.JPG

(photo source)

Milford Saund se nalazi 15 kilometara od Tasmanovog mora, okružen strmim liticama koje se uzdižu u visinu i preko 1.200 metara. Sa 1.517 metara najviši je vrh Slon, koji je dobio ime zato što liči na glavu slona i Lav 1.302 metara koji izgleda kao čučeći lav.

U Milford Saundu se mogu videti i dva stalna vodopada: vodopad Bouven (visok 162m) i vodopad Stirling (visok 146m). Milford Saund je poznat po izuzetno velikoj količini padavina - može pasti čak i po 250 mm kiše u rasponu od 24 sata. Tako obilate kiše stvore na desetine privremenih vodopada, a neki od njih dostižu i više od 1.000 metara dužine.

sl-01.JPG

(photo source)

U Milford Saundu se može videti i jedna od najređih ptica na svetu - takahe. Pedeset godina se smatralo da je ptica takahe sasvim izumrla, ali su je na ovom području ponovo otkrili 1948. godine.

sl-03.jpg

(photo source)

_________________________
(izvor: wikipedia)
 
Misty Fjords - Ketchikan, Alaska

Plava glacijalna jezera, visoki vodopadi i snežni vrhovi okružuju posetioce „Maglica“.

Spektakularni nacionalni spomenik Misti fjordovi, koji leži samo 22 milje istočno od Ketchikan-a, predstavlja prirodni mozaik morskih litica, strmih fjordova i stenovitih zidova koji štrče 3000 stopa pravo iz okeana. Dobivši ime po skoro stalnim padavinama karakterističnim za ovo područje, spomenik je prekriven gustom prašumom koja raste na gotovo vertikalnim padinama od nivoa mora do vrhova planina. Dramatični vodopadi uranjaju u slanu vodu kroz uske pukotine ili tokom velikih zaobljenih granitnih ramena, napajani jezerima, potocima i više od 150 inča godišnjih padavina.

sl-01.jpg

(photo source)

sl-02.jpg

(photo source)

________________________
(izvor: travelalaska.com)
 
Nærøifjord - Aurland, Norveška

Nærøifjord (na norveškom, "uski fjord") je najuži i najpoznatiji od mnogih krakova velikog fjorda Sognefjord u Norveškoj. Okružen planinama visokim i do 1.700 metara, ovaj krak Sognefjorda je najdivljiji i najlepši. Sa strmim planinskim obroncima koji ga okružuju, visećim dolinama, visokim vrhovima, snežnim poljima, vodopadima i malim zaseocima, ovaj fjord je možda najistaknutija prirodna atrakcija u Norveškoj.

Nærøifjord je dugačak 20 km; u svom najužem delu je širok svega 250 metara i time spada u jedan od najužih fjordova Evrope. U svom najplićem delu je dubok samo 12 metara (za razliku od najdubljeg, gde mu dubina ide i do 500 metara).

Okolne planine dostižu visinu od 1.660 metara. Tokom krstarenja Nærøifjordom, pruža se odličan pogled na male tradicionalne farme koje se drže uz obronke planina. Mogu se videti koze kako pasu pored fjorda i foke kako se sunčaju na stenama duž fjorda.

UNESCO je Nærøifjord i Geirangerfjord uvrstio na svoju poznatu listu svetske baštine.
Ovi fjordovi su takođe nagrađeni i prvim mestom na prestižnoj listi časopisa National Geographic Traveller.

sl-01.jpg

(photo source)

sl-02.jpg

(photo source)

_______________________________
(izvor: thrillist.com)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top