Finski jezik

[BernardBlack]

Finski nije skandinavski jezik već jezik u Skandinaviji.

Ma znam nego ja tako zovem(pogresno) sve jezike sa Skandinavskog poluostrva.Inace to je jezik iz Ugro-finske porodice jezika.

Znam jer imam lingvistiku kao predmet u skoli.

 

[Tusenfryd]

Filolog, a?

Ja studiram lingvistiku. I norveški

 

[BernardBlack]

Filolog, a?

Ja studiram lingvistiku. I norveški

A ne, idem u gimnaziju i imam kao izborni lingvistiku,tj. opstu lingvistiku.A ti studiras norveski.Jezik je super.

Meni se svidaju stari jezici tipa baskijski jezik,keltski,galski....:-)

P.S.Znas li sta znaci Alvedansen na norveskom?

 

[Tusenfryd]

Kako, bre, gde ti ideš u školu?
Prvi put čujem za ovako nešto.
Znam da je lingvistika obavezna u četvrtom razredu filološke.

I studiram lingvistiku


S obzirom na to da je alv, -en vila, a dans, -en ples, igra, alvedans (alvedansen ti je oblik imenice u određenoj jednini) bi trebalo da je vilinski ples

 

[BernardBlack]

Ja sam iz CG i imamo izborne predmete,ja sam hteo problemsku fiziku,ali skoro da niko to nije izabrao pa sam se odlucio za lingvistiku.Inace mi nemamo filolosku.Ni matematicku

E hvala ti za alvedansen,to je naziv jedne pesme sa Evrovizije.Inace jer tezak norveski?

 

[Aquarium]

A ne, idem u gimnaziju i imam kao izborni lingvistiku,tj. opstu lingvistiku.A ti studiras norveski.Jezik je super.

Meni se svidaju stari jezici tipa baskijski jezik,keltski,galski....:-)

P.S.Znas li sta znaci Alvedansen na norveskom?

Pa to nisu stari jezici,oni su živi i evoluiraju kao i svi ostali..

 

[Aquarium]

kako funkcionisu glagoli?Ja cu sam uciti vremena, ali kako idu one grupe glagola???

I grupa glagola zavšava na dva samoglasnika

npr. nukkua (spavati)

Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg samoglasnika,u ovom slucaju: nukku-

Prezent bi izgledao ovako: nukun, nukut, hän nukkuu, nukumme, nukutte, he nukkuvat.

Verujem da si ukapirao da se u 3.l.j. udvostrucuje vokal na koji zavrsava osnova..
Licna zamenica se po defaultu pise samo u trecim licima,u ostalima samo ako je neophodno (isticanje subjekta).

U perfektu se ubacuje marker -i- a vokal se ne udvostrucava u 3.l.j. : nukuin,nukuit,hän nukkui,itd...

II grupa zavrsava na dva samoglasnika i suglasnik

npr. tulla (doći)

Osnova se gradi odbacivanjem zadnja dva slova: tul- .
U prezentu se između osnove i ličnih nastavaka umeće -e- : tulen, tulet, hän tulee ,tulemme, tulette ,he tulevat.

 

[Aquarium]

Ima još,nastavak sledi...

 

[Aquarium]

III grupa glagola završava na -da,npr. syödä (jesti).

Osnova se gradi odbacivanjem -da: syö- .

Ovde u prezentu nema udvostrucavanja vokala u 3. licu jednine: syön, syöt, hän syö, syömme, syötte, syövät.

IV grupa glagola zavrsava na -ata, -uta, -ota ,npr. tavata (sresti).

V grupa zavrsava na -ita, npr valita (promeniti).

VI grupa zavrsava na -eta ,npr. rohjeta (smeti).

To je to.

Da ne bih kucao uzalud,ako te zanimaju promene svih grupa,javi se pa cu napisati.

 

[NECA15]

Ne treba.Mislim da te previse maltretiram,ali ja volim tako da se zamlacujem jezicima.Interesujeme objekat. nesto sam cuo da postoje dve vrste,pa kako to?

 

[NECA15]

izvini ako mozes da izlistas glagole u prezentu za iv v i vi grupu .malo mi nije jasno

 

[AnaMarija77]

http://www.macvanski.page.tl/Other-languages.htm
IMA MATERIJALA ZA FINSKI

 

[+SpookyGirl+]

ja finski prosto obožavam.
trudila sam se da naučim nešto sama koristeći net, pa sam malo kao i uspela. znam brojeve, prezent sam malo vežbala, a reči pokupim ovako u prolazu... kroz pesme uglavnom. i to sve od finskih oldies pesama pa do viking/folk metala... tipa metsän, laulaa, yö, valo, kerran, sateenkaari (to mi nick na msnu xD), pohjola(n), kuolema, rauha, sota, nähdä, reuna, tähti, terve, kiitos i sl.
sad tražim gde bih mogla da upišem neki valjani kurs... baš bi mi godilo preko zime da učim ali sumnjam da će moći...