A da uozbiljimo malo temu?
Empedoklo se u tom pogledu izražava mitski:
"Četiri naime korena svih stvari najpre počuj:
Zevs blistavi i Hera životonosna, te Adonaj,
i Nestis koja suzama naliva smrtnicima izvor".
Alegorija koju koristi predstavlja praelemente kao božanstva. Tako Zevs odgovara vatri, Hera vazduhu, Adonej zemlji, a Nestis vodi (Nesi, ako ovo pročitaš, nemoj da se uobraziš
), što ukazuje na vezu sa mitotvorstvom koje polnu suprotnost smatra osnovnom (vazduh i voda su tako 'ženski' elementi) i rađanje tumači kao mešanje. Mešanje je takođe mitska predstava polnog sjedinjavanja. Tako prodorom u drugo, obljubljivanjem, sjedinjavanjem ili mešanjem, nastaje baš sve što jeste:
"Iz ovih naime sve što bejaše, i jeste, i biće,
izniknu: i drveće i muškarci, a i žene,
i zveri i ptice, i ribe vodohrane,
i dugovečni bogovi u častima najizvrsniji.
Jer samo oni jesu, a protičući jedan pored drugog
postaju raznoliki: toliko se menjaju kroz spajanje."
Homer :wink:
Eros i pfilia! 
