Ако сам добро схватио, сврха теме је сагледати колико су кроз филмске приказе вјеродостојно приказани описани историјски догађаји.
Аутор је тему започео сценом из веома доброг руског филма
Викинг (2016) и питањем колико је она вјеродостојно приказала догађај.
Сама сцена је сасвим добро разрађена. Русима је код обраде историјских догађаја, за разлику од Амера који знају бити "критични", својствено да теже што реалистичнијем и вјеродостојнијем приказу, некад и на штету комерцијалног сегмента. И догађаји у филму су приично вјеродостојно приказани, тражило је то доста истраживања. Е сад, ако имамо два рукописа који различито описују неки догађај, на режисеру је да избор којем ће се приклонити.
Управо то је случај са избором поменутог догађаја у филму, режисер је изабрао такав опис и направио отлон, барем у том дијелу, од рукописа знаног као Несторов љетопис или Повест минулих љета (
овдје), рукописа важног за руску историју раног средњег вијека.
Када је у питању обраћање Владимира и значајног дијела руског народа на хришћанство источног обреда, то је описано у поменутом рукопису у поглављу које описује 986.годину, када су кнезу Вадимиру дошли прво мисионари Бугари муслимани, потом Нијемци из Рима па Хазари који су примили јудаизам и које је Владимир према рукопису доста неблагонаклоно примио, а на крају и грчки философ који је агитовао у корст источног хришћанства и након што је одвраћао Вадимира од три ранија избора и како је почео убјеђивати Владимира зашто је грчко хришћанство добар избор (стр.59)
Владимир спросил: «Зачем же сошел Бог на землю и принял такое страдание?» Ответил же философ: «Если хочешь послушать, то скажу тебе по порядку с самого начала, зачем Бог сошел на землю». Владимир же сказал: «Рад послушать».
Владимир је упитао: "Зашто Бог сиђе на земљу, и страдање такво прими?" На што философ, одговари: "Ако хоћеш да слушаш, рећи ћу ти испочетка зашто Бог сиђе на земљу." Тада Владимир рече: "Саслушаћу радо." и ту се зајебао. Философ је кренуо са маратонском бесједом којој никад краја, да је Владимир у једном моменту рекао "Стани, олади мало, глава ми пуца да то све похватам. Него овако ћемо, прећи ћемо и ја и народ Русије на грчко хришћанство. само немој више да ме тушиш". На што је философ рекао "Договорено",
Истина у Насторовом љетопису не пише баш тако али ако читамо између редова, баш тако бјеше.
Након тога је Владиир, значи према љетопису, послао изаслание да то све извиде и они су донијелилоше извештаје од Бугара муслимана и римских Нијемаца и јако похвалне из Цариграда.
Године 988. Вадимир је започео опсаду Корсуња (роејског града на Криму),што изабрана сцена приказује, током опсаде (стр.75)
И вот некий муж корсунянин, именем Анастас, пустил стрелу, так написав на ней: «Перекопай и перейми воду, идет она по трубам из колодцев, которые за тобою с востока». Владимир же, услышав об этом, посмотрел на небо и сказал: «Если сбудется это, — крещусь!
неки хришћански монах Анастас му је дојавио локацију куда иде снабдјевање водом града, да ту прекине цијеви иобезбиједи својој војсци воду а град изложи жеђи, на што је Владимир рекао "Ако се то догоди, и сам ћу се крстити!". Након освајања Корсуња послао је поруку Василију и Контантину
Владимир вошел в город с дружиною своей и послал к царям Василию и Константину сказать: «Вот взял уже ваш город славный; слышал же, что имеете сестру девицу; если не отдадите ее за меня, то сделаю столице вашей то же, что и этому городу». И услышав это, опечалились цари, и послали ему весть такую: «Не пристало христианам выда вать жен за язычников. Если крестишься, то и ее получишь, и Царство Небесное восприимешь, и с нами единоверен будешь. Если же не сделаешь этого, то не сможем выдать сестру за тебя». Услышав это, сказал Владимир посланным к нему от царей: «Скажите царям вашим так: я крещусь, ибо еще прежде испытал за кон ваш и люба’ мне вера ваша и богослу
жение, о котором рассказали мне посланные нами мужи». И рады были цари, услышав это, и упросили сестру свою, именем Анну, и послали к Владимиру, говоря: «Крестись, и тогда пошлем сестру свою к тебе». Ответил же Владимир: «Придите с сестрою вашею и тогда крестите меня».
И послушались цари и послали сестру свою, сановников и пресвитеров. Она жене хотела идти, говоря: «Иду как в полон, лучше бы мне здесь умереть»
"Ево узех ваш славни град. Чујем да имате сестру дјевојку, и ако је не дате за мене, учинићу граду вашем, што и овоме учиних."
На што су Василиј и Константин одговорли да не приличи хришћанској жени да се уда за пагана и да Владимир мора прво да се крсти.
Владимир је поручио да је и раније одлучио да прими грчко хришћанство, а принцеза Ана је нерадо пристала на брак.
Касније према љетопису Владимир је осљепио, па чим је примио кршење прогедао што је навратило његову дружину да такође прими крштење а након што се вјенчао са Аном Корсуњ је вратио Ромејима а он се вратио у Кијев.
У сваком случају према љетопису није освојио Корсуњ на наговор Цариграда и као услов да добије Ану за жену како је у филму приказано, већ то бјеше освајачки поход противно вољи Цариграда и брак бјеше уступак Русима да не крену и на сам Константинопољ.
Но како написах, када режисер филма има два рукописа који различито описују неке догађаје његов је избор на који ће се рукопис ослонити.
