I jedno i drugo, mada su mi igrani zanimljiviji (zbog načina na koji se mora uklopiti teorija u priču).
Ja sam radio jedno vreme analizu nekog filma na dva nacina, jedno radi filmadzija, znaci kadar, scena, trikovi , glumci ,svetlo pozicija , ekspozicija, a drugi deo je analiza filma bez direktno tih efekata nego psihologija, sociologija, dramaturgija...
E sad, fora je sto Srbi misle da sve oni znaju , pa je to u startu podrugljivo....ali jos gore je kad vide da ama bas nista ne znaju, tj da imaju rupa u percepciji onoga sto su upravo gledali ..
Ali , ne razumeju da cilj eventa nije da im se ruga neko, nego da se edukuju , prosire, da se kultivisu....a to im poslednje pada na pamet...
To moras dobro da biras publiku , a sa vremenom su Srbi otisli u tesku frustraciju i samo seljacizam to neda da se prizna, ali uzas je bas po tome se vidi..
Jer kad ti pustis film i vidis da gledaoci ne hvataju 90% filma, a misle da hvataju 90% filma, (prva cifra je 10% jer se oduzme od 100% onih 90% sto ne hvataju, jedan logicki trik koji pokazuje nepaznju slusaoca , citaoca, zbog slicnosti u izgovorenom) nema tu srece.
