(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
FIGURA
Lokali se lagano bude. Oživljavaju ih svetla koja se pale. Volim tišinu.......volim kada sam malo sama......pre nego krene gungula. Volim tamne izloge iz kojih se naziru u polusenci obrisi haljina i bluza.......a onda naidjem na neki koji je osvetljen cele noći, pa bljesnu šarene tunike i cirkoni. Čuje se lupnjava....i glasovi.Počinje luda kuća...........
Moram da požurim da napišem šta mi je u glavi dok nisu počeli da me rastržu na sve strane. Preko puta mene, onaj belo-crveni lokal, koji je još uvek isti kao i prvog dana, bulji u mene i izaziva mi nemir svojim nesadržajem. E, tu uleće kao furija jedna mušterija. Znam tu gospodju iz vidjenja, ipak sam ja ovde već mnogo godina. Vrišti plava kosa u umršenim loknama, punačko lice i još punačkije telo........a glas............Bože sveti. Priča kao navijena, i u još uvek tihom centru taj glas odzvanja. Udaraju visoki tonovi o izloge, pa se odbiju i vrate ponovo.........podseća me na rikošet čiji je poslednji udarac uvek u moju glavu. Znate šta......i ja sam žena, i ja pričam, daleko bilo da ćutim.....ali ovo ne možete da zamislite. Ne mogu da se skoncentrišem da radim jer mi taj glas i bujica reči podrivaju koncentraciju. Prestižu reči jedna drugu, i kako se ona sve više uzbudjuje u priči tako menja tonalitet.........glas postaje sve viši i viši. Užasno me nervira, ne ona, nego moja nesposobnost da toliko torokanje o krpicama eliminišem. I na spratu i u prizemlju, svi koji su se zadesili tu, saznali su sve o njenim oblinama. Znam da će ostati oko pola sata, to joj je merka svaki put. Mili Bože, kao da svih pola sata priča sa jednim udahom vazduha. Sa priče o tunikama prešla je na priče o pantalonama, i gde je sve steže i sapinje, i kako joj figura zbog svih tih ocrtanih linija (koja figura sestro slatka) ne izgleda kako bi ona želela..........mislim se, bogami, i ti ne zvučiš kako bih ja želela pa se ne žalim krojačici........
Nisam mogla da poverujem da je ućutala cele tri sekunde (mora da joj je nešto zapalo u grlu), kad počeše da vrište iz sveg glasa dva malena bića u prizemlju jer njihov šetač nije imao sitno za autiće............i ja počeh da pišem.........
