Pa, ja za sebe imam tu neku zamisao da radim puno, u kreativnom smislu, i da ostavim neke tragove za sobom
generalno, pošto sam osoba koja ni po koju cenu ne odustaje, mislim da ću dobar deo toga realizovati
za mene je to smisao života, ja zaista ne znam ima li za mene nekog drugog, iole prihvatljivog rešenja
mislim, sve je to kul - voleo bih da imam ženu, dečicu, gajbu - oazu u koju ću se vraćati
al' nisam toliko opterećen lovom, više statusom, ugledom, čime već, mada sa tim često dolazi i lova
voleo bih da živim van nekog ustaljenog stereotipa, a po meni je to, od kad je sveta i veka i najteže ostvariti
evo, gledam neke svoje poznanike... jedna se udala, starija je godinu dana od mene, a znao sam ja kao ribu, bila kul u sve... i sad, razmišljam u kom pravcu će se u njenom slućaju sve to odvijati
neki furaju neku standardizovanu pričicu, faks, pa venčanje, pa deca, materijalno obezbedjivanje
mislim, kad pomisliš da ima toliko mnogo ljudi koji žive jednoličan život, bez daška bilo kakvog idealizma (sem političkog, što je u neku ruku još gore), pomisliš koliko bi želeo da se otrgneš iz svega toga
mene po tom pitanju gotovo niko ne razume, iako je ovo što pričam kliše
čini mi se da društvo pred pojedinca postavlja toliko mnogo stereotipnih očekivanja, da ni ne možeš ostvariti pun potencijal
ako pogledamo prosek svojih vršnjaka, neki rokovi se moraju poštovati... znam ribe, recimo, koje su bile ekstra djaci u toj mojoj gimnaciji, znači ono - samo štrebanje, štrebanje, trebanje
nakon toga su upisale neke faksove, stvar ličnog opredeljenja, i ono - sad se furaju na tu pričicu, traže momke s pretpostavkom za duži period, kako bi rekao Štulić "pripremaju se za život običnog tempa i osamnaestkaratnog razočaranja)
ne znam, nisam pametan
ma koliko to ovde nekome delovalo nerealno, ili glupavo dok ja pričam, odudaram bar po pitanju tog nečeg... mene to zgražava, u najmanju ruku
znam devojku koja je imala velike planove vezane za umetničku karijeru, da bi nakon toga upisala neki regularan faks koji će joj obezbediti pristojnu platu i miran san
mislim, gde je tu pojedinac? gde se izgubio? na šta smo osudjeni?
ključna pitanja.
)
