Fenjeri

Zrno života
Seju vetrovi...
U srcu mojem
Gnjiju otrovi.

I ceo život
Mi se odlazi
Pod nežnim svetlom
K zadnjoj ulici.

Za celu večnost
Nemih oblaka...
Slabašna svetlost
Glupih nemira.

Negde u dalji
Blede fenjeri...
I blede noći,
Blede košmari...

Sulude nade
Strogih obrva,
Što nisu našle
Svoja ostrva.

U putu morem,
Morem nemira...
Pre nove zore
Pučina ubija.

Skokom daleko
Izvan svemira...
Ostaviv mesto,
Svojeg prezira.

 

[zxy]

.Neobično i zanimljivo kao i obično
Mada malo sumorno ali znaš šta kolega,ima ovde jedan Fenjer na Savi ,za vikend se društvo u njemu baš lepo veseli pa ako poželiš pesme i veselja ti izvoli..

 

[*BILJA*]

Neobicno zanimljivo, stil, poruka, sve uostalom:

"Sulude nade
Strogih obrva,
Što nisu našle
Svoja ostrva..."

--------------
Svaka nada svoje ostrvo ima
ali cesto biva potopljeno i pre nego sto nada pusti korene, zato, kao sto napisa u poslednjoj strofi, negde uvis - iznad planeta

 

[*BILJA*]

.Neobično i zanimljivo kao i obično
Mada malo sumorno ali znaš šta kolega,ima ovde jedan Fenjer na Savi ,za vikend se društvo u njemu baš lepo veseli pa ako poželiš pesme i veselja ti izvoli..

Praktican i dobronameran, kao i uvek, pravo si

 

[zxy]

Tvoji stihovi mi uvek izgledaju kao prezizno izdvojeni komadi iz celine kompleksa psihe čiji su delovi kao kod slagalice.

 

[bracaco]

Lepo neobični stihovi

 

[MathPhysics]

Hvala svima na lepim rečima!