Felix vs beatus

[Umri_muski]

Vec dugo imam blokadu u boljem pojasnjenju mediokriteta i blentavosti naroda zbog nerazlikovanja srece kao povoljnosti okolnosti , i srece kao emotivnog ili osecajnog pojma....zadovoljstva...

Probao sam da tu razliku uspostavim preko engleskog jer mi se cinilo da je happy oznaka za osecanje, a lucky oznaka za splet okolnosti , medjutim znalac engleskog me je ispravio ovde na forumu , i stvarno je tako , ni englezi ne razlikuju ta dva pojma iako svaki ai chat ce napisati da razlikuju , ali nije tacno , samo je uobicajeno da se za jedno koristi happy , a za drugo lucky...

Ali gramaticki i sintaksno ne razlikuju ...
I onda mi sad ai kaze da latinski od starta razlikuje te pojmove..

Felix kao ptica je sinonim za srecnu okolnost, a beatus , kao kupanje je sinonim za ugodno osecanje..
E sad ako prodje vasu proveru , onda da se uhvattim u dublju filozofiju jer je to vrlo vazna tacka u percepciji samo ne za Srbe, od njih je i bog digao ruke, iako je moj maternji jezik ali he isplkati se raditi na prosvecenju Srba na Srpskom jer em se smanjuje srpski em se smanjuje svest i IQ i to je uzaludan posao , vidis u startu da je narod i kultura naroda u izumiranju...

 

[Umri_muski]

Ponuda kod latinskog je jos i fortuna, , srecna okolnost, tj sinonim za felix...
dok jos nisam nasao sinonime za joy, tj srecu u smislu emotivnog...

 

[Umri_muski]

Engleski​

• happy (od staroeng. hap = slučajnost, sudbina, ishod; isti koren kao happen)
  – originalno znači “kojem je sudbina naklonjena”. Tek kasnije se prelio u “radostan”.
  – Dakle, u korenu happy = spoljašnja sreća → danas dominantno unutrašnja emocija.
• lucky (od luck, germanski koren, isto što i “fortuna”)
  – naglašava povoljan splet okolnosti.
  – Ali u govoru često prelazi u emotivno: I feel lucky.
• joy – čista emocija radosti, nevezana za okolnosti.
• fortune – čista spoljašnja naklonost sudbine (boginja Fortuna).

Fokus: Engleski je napravio razdvajanje, ali su slojevi prozirni – “happy” i dalje nosi trag spoljne sreće, a “lucky” ume da klizi u unutrašnje značenje.

 

[Umri_muski]

Polisemija, to je pojava ovog da se za oba znacenja koristi ista rec, sreca....

Latinski​

• felix = plodan, srećno rođen, povoljno naklonjen od sudbine.
• beatus = blažen, ispunjen unutrašnjom radošću i spokojem.
• fortuna = boginja slučaja, sreća u okolnostima.

Fokus: savršena diferencijacija – tri različita pojma, jasno razgraničena.

Zanimljivo je zasto Rimljani ovo smatraju jasnim...
Felix je stvarno nesto sto je spoljasnji boziji poklon...
Beatus je dozivljaj koji se zivi
A fortuna je okolnost koja se tumaci....

Ovo poslednje je bitno , i tu ide onaj nas vic o vrapcu koga je posrala krava, pa da li je imao srece, tj fortunul....bilo mu toplo a totalno se smrzao , ali onda ga ugleda macka i izvadi iz balege i pojede....tako da nista od felixa....

 

[Umri_muski]

Ono sto je bitno pri ovoj polisemiji , recima koje su nastale iz istog porekla, javljanjem svesti i zeljom da se poveca rezolucija pojmova, , je da narod ne moze da napravi sledeci korak od mediokriteta ako ne razume i ne razdvoji ta dva pojma...
To je toliko znacajno da je dobar primer kako je vazan jezik jer percepcija staje ako ne postoji razdvajanje pojmova, nema onda sanse ni percepcija da preskoci na sledeci korak..

Npr , nekadasnja rec u recniku matice srpske predrasuda , koja je danas ukinuta je glasila, predrasuda se sastoji iz 4 stepena gradacije, preosecaj, predumisljaj, predpostavka, i predrasuda...

Kako bi to moglo da izgleda poređano po jačini (gradaciji) od najlabavijeg do najčvršćeg:​

1. Predosećaj – najmanje verbalizovana forma, u domenu intuicije, gotovo predlogika. Ne formuliše se, samo…
2. Pretpostavka / presumpcija – formalnija nego intuicija. Radije „veruješ ako“, mada si spreman da razmisliš dalje.
   
   • Pretpostavka je osnovna måslena polazna postavka (premisa).
   • Presumpcija dodaje element verovatnoće ili pravne konstrukcije („pretpostavlja se dok…“).
3. Predumišljaj – vrlo svesna odluka, ustaljen stav, voljno formirano mišljenje. Tu nema nedoumice – “to mislim.”
4. Predrasuda – Formira se unutar ličnog sistema vrednosti, ne na temelju dokaza, zato i naziv pred rasuda.....pre razmisljanja o...Posle osude...Najintezivniji osecaj sigurnosti u iskaz i misljenje, bez ikakve sanse u promenu jer je prestala veza izmedju argumenata i verovanja u uspravnost, postalo je deo vrednosnog sistema...sto ljudi koriste i brane bez obzira da li je tacno ili ne , jer ne mogu drugacije da odrze konzistentnost svoje logike kad nisu samokriticni i introspektivni.