- Poruka
- 334.370
Prošlo je dvadeset godina od kada je Mark Zakerberg, sa još nekoliko prijatelja na Harvardu, pokrenuo mrežu „TheFacebook“. „Fejsbuk“ je brzo postao globalni fenomen sa više od tri milijarde korisnika i mreža koja je zauvek izmenila društvo i odnose među ljudima.
Kad se govori o Fejsbuku nekako postoji osećaj kao da je tu oduvek. Kao da je teško zamisliti vreme kada ga nije bilo. Činjenica je da je prošlo dvadeset godina možda je najprimetnija kada se pogleda da su najraniji korisnici sada mame, tate, zaposleni. Neki su čak i dede i babe.
Za sve ove godine, i uz sve dobre i loše stvari koje je Fejsbuk doneo, mnogi zaboravljaju da je sve počelo 2003. godine kao aplikacija za ocenjivanje izgleda studentkinja na Harvardu.
Mark Zakerberg je uzeo inspiraciju od univerzitetskog papirnog vodiča „face book“, u kom su bile fotografije svih studenata i njihovi lični podaci.
Fejsmeš (Facemash), kako se tada zvao, postao je hit preko noći. Za samo nekoliko sati imao je više od 22.000 pregleda. Naravno, uprava prestižnog univerziteta ga je vrlo brzo ugasila, a Zakerbergu je zaprećeno izbacivanjem zbog, između ostalog, kršenja privatnosti (čudo jedno kako se neke stvari ne menjaju).
Ne želeći da odustane, 4. februara 2004. godine, zajedno sa još četvoricom kolega, osnovao je TheFacebook. Prvobitno, mreža je bila dostupna samo studentima Harvarda, ali je brzo obuhvatila univerzitete Kolumbija, Stanford i Jejl. Nije prošlo mnogo vremena dok se nije proširila na sve koledže „Lige bršljana“ i otpalo je „the“.
Konačno, 26. februara 2006. godine Fejsbuk je lansiran za sve korisnike preko 13 godina. Iako nije bila prva društvena platforma za okupljanje ljudi (ta titula pripada Majspejsu), Fejsbuk je bio drugačiji.
Bio je to začetak instant komunikacije – „tajmlajna“. I bio je zarazan. Da li mi je neko odgovorio na poslednji post? Koliko imam novih zahteva za prijateljstvo? Da li vas je zapratio/la momak/devojka koji vam se dopadaju? Šta ako nije?
Koliki uticaj je ostavio na čitav socijalni diskurs govori i činjenica da je promenio i sâm jezik. „Lajkovi“, „poukovanje“, „foloveri“, pisanje na „volu“. Reč godine 2009. bila je „unfriend“ (poništiti prijateljstvo).
Kako su godine prolazile, korisnici su se samo množili. Sada ih ima više od tri milijarde. Sticanje prijatelja se preselilo onlajn. Više niste morali da izađete napolje i sastanete se sa nekim. Iluzija prijateljstva nikada nije bila stvarnija.
Metaverzum i šta dalje
Fejsbuk nije samo doneo promene kod svakog pojedinca. Kada imate milijarde na koje utičete, kolektivni efekat na masovnu komunikaciju nosi sa sobom posledice po čitavo društvo koje je teško sagledati i razumeti u potpunosti.
Širenje neproverenih informacija, lažnih vesti i propagandnih poruka donelo je novo doba i novu realnost u kojoj je vrlo često teško razlučiti šta je stvarno, a šta izmišljeno.
Kad se govori o Fejsbuku nekako postoji osećaj kao da je tu oduvek. Kao da je teško zamisliti vreme kada ga nije bilo. Činjenica je da je prošlo dvadeset godina možda je najprimetnija kada se pogleda da su najraniji korisnici sada mame, tate, zaposleni. Neki su čak i dede i babe.
Jednom rečju odrasli. Ili što bi klinci rekli – matorci.
Lansiranje "Thefacebook" 4. februara 2004. godine
Retko koja tehnološka inovacija je dovela do tektonskih promena u društvu i javnom diskursu, uslovila čitav niz promena ponašanja bilo da je reč o upoznavanju, druženju, informisanju, razmeni mišljenja…
Skromni počeci
Za sve ove godine, i uz sve dobre i loše stvari koje je Fejsbuk doneo, mnogi zaboravljaju da je sve počelo 2003. godine kao aplikacija za ocenjivanje izgleda studentkinja na Harvardu.Mark Zakerberg je uzeo inspiraciju od univerzitetskog papirnog vodiča „face book“, u kom su bile fotografije svih studenata i njihovi lični podaci.
Fejsmeš (Facemash), kako se tada zvao, postao je hit preko noći. Za samo nekoliko sati imao je više od 22.000 pregleda. Naravno, uprava prestižnog univerziteta ga je vrlo brzo ugasila, a Zakerbergu je zaprećeno izbacivanjem zbog, između ostalog, kršenja privatnosti (čudo jedno kako se neke stvari ne menjaju).
Ne želeći da odustane, 4. februara 2004. godine, zajedno sa još četvoricom kolega, osnovao je TheFacebook. Prvobitno, mreža je bila dostupna samo studentima Harvarda, ali je brzo obuhvatila univerzitete Kolumbija, Stanford i Jejl. Nije prošlo mnogo vremena dok se nije proširila na sve koledže „Lige bršljana“ i otpalo je „the“.
Postovanje, lajkovi, foloveri…
Konačno, 26. februara 2006. godine Fejsbuk je lansiran za sve korisnike preko 13 godina. Iako nije bila prva društvena platforma za okupljanje ljudi (ta titula pripada Majspejsu), Fejsbuk je bio drugačiji.Bio je to začetak instant komunikacije – „tajmlajna“. I bio je zarazan. Da li mi je neko odgovorio na poslednji post? Koliko imam novih zahteva za prijateljstvo? Da li vas je zapratio/la momak/devojka koji vam se dopadaju? Šta ako nije?
Koliki uticaj je ostavio na čitav socijalni diskurs govori i činjenica da je promenio i sâm jezik. „Lajkovi“, „poukovanje“, „foloveri“, pisanje na „volu“. Reč godine 2009. bila je „unfriend“ (poništiti prijateljstvo).Kako su godine prolazile, korisnici su se samo množili. Sada ih ima više od tri milijarde. Sticanje prijatelja se preselilo onlajn. Više niste morali da izađete napolje i sastanete se sa nekim. Iluzija prijateljstva nikada nije bila stvarnija.
Metaverzum i šta dalje
Fejsbuk nije samo doneo promene kod svakog pojedinca. Kada imate milijarde na koje utičete, kolektivni efekat na masovnu komunikaciju nosi sa sobom posledice po čitavo društvo koje je teško sagledati i razumeti u potpunosti.Širenje neproverenih informacija, lažnih vesti i propagandnih poruka donelo je novo doba i novu realnost u kojoj je vrlo često teško razlučiti šta je stvarno, a šta izmišljeno.Konstanta Fejsbuka je Mark Zakerberg. Mnogi osnivači velikih tehnoloških firmi iz 1990-ih i 2000-ih su se povukli sa svojih pozicija.
Zak, s druge strane, i dalje čvrsto drži uzde i nema nameru skoro da ih pusti. Pravi ozbiljne dugoročne planove za Fejsbuk i ne odustaje od ideje „metaverzuma“ – neke vrste virtuelnog života.Ali to nije sve! Prošle nedelje otkrio je veliki plan razvoja opšte veštačke inteligencije – one koja bi mogla sama da razmišlja. A kada do toga dođe, sa setom ćemo se sećati kako smo „lajkovali“ i pisali gluposti na zidu.
(izvor:rts)
