Slažem se, to što nas neko privuče do te mere da ne možemo da se izvučemo i da potpuno odlepimo da ne razmišljamo više trezveno već kao potpuno poudeli zavisnik sumanuto tražimo, tražimo još od tog bića i kad ne možemo da ga imamo, je više stvar nečeg u nama nedostajućeg a što smo prepoznali ili umislili da vidimo u drugome, nego što je taj neko zaista fatalan sam po sebi.
Mada svakako postoje ljudi koje si pomenuo u nekom minijaturnom % koji spretno i tiho umeju da osete šta je to što nam je potrebno i da nam upravo to i serviraju. Postaju naše ogledalo, naša druga polovina i kad to nisu. Ne znači i uvek da je neko smišljeno zao, jednostavno se nekad i ta igra odigrava na podsvesnom nivou.
