Fascinantni okeani

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
U njemu je nastao život i on prekriva tri četvrtine Zemljine površine. A gde je Svetski okean najdublji?

U užem smislu, okean je jedinstvena, kontinuirana vodena masa golemih dimenzija, u širem smislu ukupna vodena masa mora na Zemlji koja pokriva skoro tri četvrtine (71%) Zemljine površine.

Ta globalna, međusobno povezana masa slane vode, nazivana i Svetskim okeanom, podeljena je kontinentima i nizovima ostrva na sledećih pet celina, od najveće prema najmanjoj: Tihi okean, Atlantski okean, Indijski okean, Južni okean i Arktički okean.
 

Najdublji deo okeana​

Marijanski rov je najdublji deo svetskih okeana i najdublje mesto na Zemljinoj kori. Najveća dubina je oko 11 km i nalazi se na zapadu Severnog Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva, blizu Gvama.

Rov formira granicu između dve tektonske ploče, gde je Pacifička ploča podvučena ispod filipinske ploče.
 
Viktor Veskovo spustio 10.927 metara ispod povrsine okeana. On je stigao do Challenger Deepa, koji se nalazi na južnom delu Marijanskog rova. Istraživanje dna trajalo je četiri sata, a Veskovo je postavio rekord za odlazak na najdublju tačku pod morem do koje je čovek stigao.
Na dno se spustio u podmornici "The Limiting Factor", a celokupno istraživanje snima Discovery Channel i radi se o serijalu "Five Deeps Expedition".
 
Ispod mora ima više istorijskih artifakata nego u svim svetskim muzejima

Oko 1.000 brodoloma leži samo na Florida Kiz, od kojih su neki u nacionalnom morskom utočištu Floride Kiz. Poslednjih godina stvoreni su i drugi podvodni muzeji, uključujući potopljenu bronzanu statuu Mediterana, Hrista iz ponasta.
 
Penguins on iceberg in antarctica facts about the oceans

​
Veliki ledeni breg sa Antarktika sadrži više od 20 milijardi galona vode, koja bi mogla da opskrbi milion ljudi vodom za piće tokom pet godina.

Ali ovaj podatak nije samo sjajan način da se ilustruje koliko su ove sante leda masivne.

Kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zapravo planira da počne da vuče sante leda od Antarktika do obale upravo iz ovog razloga. Zemlja prima u proseku samo četiri centimetra kiše svake godine i rizikuje ozbiljnu sušu u narednih 25 godina, ali možda će uspeti da reši problem ovim rešenjem vodene sante.
 
Okean je (naravno, samo teoretski, u svrhe izučavanja) podeljen na različite dubinske zone.

Epipelagik je prva zona, i ona se prostire od same vodene površine do dubine od 200 metara. Reč potiče od grčkih izraza pelagos (otvoreno more) i epi (nad). Ovaj gornji sloj, na koji utiče svetlost, posebno je produktivan jer primarni proizvođači (alge, cijanobakterije i morska trava) fotosintezom ovde proizvode biomasu. Ta primarna proizvodnja je temelj života u moru.

zones_ocean.jpg
 
Poslednja izmena:
A još dublje, između 4000 i 6000 metara, leži bezdan (grč. abissos = bez dna), gde su preovlađujuće temperature blizu tačke smrzavanja. Čak se i ovde mogu naći specijalizovane životinjske vrste, uključujući i rakove.

Najdublji predeli mora nazivaju se hadopelagijski (grč. hades = podzemni svet). Hadopelagik se prostire u dubokomorskim rovovima, do dubine od 11.000 metara. Stanovnici ovog najdubljeg morskog regiona uključuju čekinjaste crve. Pritisak okoline ovde je čak i do 1000 puta veći nego na površini vode.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top