fajterke

BlackLeather:
dame da li ste se opasno pobile s nekom ribom ili muškarcem i zašto?
i mislim - ko je nayebo?
Kliknite za proširenje...

Već sam negde pisala o tome. Jesam kao dete sa dečacima. I to je uglavnom bio odgovor nasiljem na nasilje. A i sad bi sigurno nasilnik dobio od mene bogatu porciju batina kad se najmanje nada, samo se još nije našao neki takav, a nadam se i da neće :mrgreen:
 
BlackLeather:
dame da li ste se opasno pobile s nekom ribom ili muškarcem i zašto?
i mislim - ko je nayebo?
Kliknite za proširenje...

Ne. Ne pada mi tako nešto na pamet. Uvek mi je bilo smešno to. Mislim, smešno u smislu, da je žalosno...Ono čupanje za kose, sada ću ja tebi da pokažem, kada te doFatim...i tako te gluposti.

Imam vrlo dobru samokontrolu i ne možeš nikada da me izvedeš iz takta, da me dovedeš do te mere, da mi padne takva žuta minuta. Jer kao što znamo...budale uvek pokušavaju da Vas uFate na najgluplje moguće fazone, valjda mereći svet prema sebi, pa pokušavaju najpre da Vas uvuke u njihove malene boleštinske igrice a onda da Vas srozaju svojim gubljenjem, na njihov nivo.

Ali, kod pametnih, to tako ne ide.

Mnogo je fin i super osećaj, kada ostaneš iznad kojekakvih primitivaca, koji ništa osim sile, ne poznaju.

U bilo kom vidu...I obliku.

Ja sam fajter...Na drugačiji način. :)

:hvala:
 
Не рачунам дечије чарке, мада сам се ретко тукла, иако углавном с дечацима.
У седмом разреду основне напао ме најјачи дечак у школи. Тако сам се разбеснела, да сам га разбила од батина! После је стално говорио како ће он бити мој заштитник.
Нисам улазила у сукобе с људима, а најмање сам желела да било шта решавам батинама.

Оно што заиста не могу заборавити је следеће:
Била сам у седмом месецу трудноће. Са ђацима била на излету, и већ при повратку, колона од неколико одељења се отегла, ја са колегиницама идем иза ђака, кад видим да неки момак (после се испоставило да је из поправног дома) - дави једног мог ученика! :(
Кажу да сам протрчала поред колоне таквом брзином, да нико није сконтао шта се дешава!
Ухватила сам тог момка за рамена, бацила га даље од мог ученика, почела да га дрмам и вичем:,,Не дирај ми дете, за то убијам!''
Притрчали су његови другови, али су стали као укопани кад су видели колико сам бесна. Мислим да сам се мало уплашила кад сам видела да су око мене све моци, виши од мене за главу, али нисам пуштала овога. Не сећам се да ли сам га ошамарила. Знам само да су сви побегли оног момента кад сам га пустила.
У школи сам после међу ђацима била херој.
А ја сам сконтала да сам способна да одбраним децу од било кога или било чега. И то ми је осећање значило. Ето.
 
Nisam se tukla...nisam se cak ni svadjala...bila sam bas nekako dobrocudno dete, ko bi reko...

Doduse, popila sam batine par puta od starije sestre...batine tipa, cupne me za kosu i izbaci iz sobe a ja onda uplakana pokusavam da otvorim staklena vrata koja su bila previsoka sto je mene teralo u jos jaci plac dok bi mi se ona smejala iznutra...sadista mali...

...elem, jednom prilikom resim ja da joj vratim...i tako, pobijemo se i izadjemo obe krvave od medjusobnog grebanja...tu ja shvatim da pametniji stvarno popusta...
 
Jesam se jednom potukla sa drugaricom
al bas davno bese to, negde u osnovnoj skoli
bilo je i samaranja, i cupanja kose, i sutiranja :lol:
i izjednacena borba skroz, razdvojili su nas
pre nego sto je bilo koja mogla da izvuce pobedu :lol: :lol:


Sad je mnogo volim, jedna mi je od najdrazih ljudi u zivotu.
 
Ванда:
Не рачунам дечије чарке, мада сам се ретко тукла, иако углавном с дечацима.
У седмом разреду основне напао ме најјачи дечак у школи. Тако сам се разбеснела, да сам га разбила од батина! После је стално говорио како ће он бити мој заштитник.
Нисам улазила у сукобе с људима, а најмање сам желела да било шта решавам батинама.

Оно што заиста не могу заборавити је следеће:
Била сам у седмом месецу трудноће. Са ђацима била на излету, и већ при повратку, колона од неколико одељења се отегла, ја са колегиницама идем иза ђака, кад видим да неки момак (после се испоставило да је из поправног дома) - дави једног мог ученика! :(
Кажу да сам протрчала поред колоне таквом брзином, да нико није сконтао шта се дешава!
Ухватила сам тог момка за рамена, бацила га даље од мог ученика, почела да га дрмам и вичем:,,Не дирај ми дете, за то убијам!''
Притрчали су његови другови, али су стали као укопани кад су видели колико сам бесна. Мислим да сам се мало уплашила кад сам видела да су око мене све моци, виши од мене за главу, али нисам пуштала овога. Не сећам се да ли сам га ошамарила. Знам само да су сви побегли оног момента кад сам га пустила.
У школи сам после међу ђацима била херој.
А ја сам сконтала да сам способна да одбраним децу од било кога или било чега. И то ми је осећање значило. Ето.
Kliknite za proširenje...

браво, Ванда, свака ти част :klap:
иначе,кад спомену детињство, ја сам дечацима обарала руке
ваљда зато није смео нико да ме дира
а један од тих коме сам обарала руке до 7. разреда је уписао после војну академију :mrgreen:
 
Nisam. Mislim da sebi nikada ne bih dozvolila da se potucem sa zenom.
Da u drustvu nastane frka, verovatno bih uskocila. Ne mogu sebe da zamislim da stojim sa strane i vicem: "Uuupomoooc!":lol: Pre bih razbila flasu ili skocila nekome na ledja...
 
86bogomoljka:
Nisam. Mislim da sebi nikada ne bih dozvolila da se potucem sa zenom.
Da u drustvu nastane frka, verovatno bih uskocila. Ne mogu sebe da zamislim da stojim sa strane i vicem: "Uuupomoooc!":lol: Pre bih razbila flasu ili skocila nekome na ledja...
Kliknite za proširenje...
A taman sam u razmatranje uzeo opciju da je vinovnik ovog nemilog dogadjaja, inicijator takoreci, mogla biti I neka ostrašćena bogomoljka! :malav:

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/hronika/glas-javnosti-12-04-2010/masovna-tuca-lomljenim-flasama
 
Poslednja izmena:
nisam
ja nisam taj tip
verovatno bih u odbrani svog detetea bila u stanju i da ubijem nekog, ali u normalnim okolnostima, bez obzira na stepen svadje, ne bijem se ni sa kim i smatram da je to najgore sto pametan covek moze da preduzme u nekom sukobu
jednom je neki covek hteo da ukrade Mindjusici sanke dok se ona sankala (ja sam stajala sa strane) - neki poremeceni kreten - dete mi se prepalo - ja sam mu prisla, sa takvim besom mu otela sanke i napu.sila ga, da je otisao
njega sam bila psremna da ubijem, jer je u pitanuj bio manijak koji mi je krenuo na dete i da se nije sklonio tukla bih ga na smrt, verovatno, u totalnom afektu
 
Nisam nikada imala fizički okršaj ni sa kim.
Verbalne vodim neretko, ali bez ružnih reči i grubosti.
Uvek presrčano vodim razgovor. ne jer težim da sam u pravu, već jer volim da razgovor teče tako da padnem u vatru od žudnje da nešto objasnim, kažem.

Nisam nikad došla u situaciju da bi bilo potrebno tući se, niti je postojala šansa da me neka žemska izlomata.
Mada, sitna sam, nije mene teško lomatati.
Udarac bi me dotukao. :D
 
Ванда:
Не рачунам дечије чарке, мада сам се ретко тукла, иако углавном с дечацима.
У седмом разреду основне напао ме најјачи дечак у школи. Тако сам се разбеснела, да сам га разбила од батина! После је стално говорио како ће он бити мој заштитник.
Нисам улазила у сукобе с људима, а најмање сам желела да било шта решавам батинама.

Оно што заиста не могу заборавити је следеће:
Била сам у седмом месецу трудноће. Са ђацима била на излету, и већ при повратку, колона од неколико одељења се отегла, ја са колегиницама идем иза ђака, кад видим да неки момак (после се испоставило да је из поправног дома) - дави једног мог ученика! :(
Кажу да сам протрчала поред колоне таквом брзином, да нико није сконтао шта се дешава!
Ухватила сам тог момка за рамена, бацила га даље од мог ученика, почела да га дрмам и вичем:,,Не дирај ми дете, за то убијам!''
Притрчали су његови другови, али су стали као укопани кад су видели колико сам бесна. Мислим да сам се мало уплашила кад сам видела да су око мене све моци, виши од мене за главу, али нисам пуштала овога. Не сећам се да ли сам га ошамарила. Знам само да су сви побегли оног момента кад сам га пустила.
У школи сам после међу ђацима била херој.
А ја сам сконтала да сам способна да одбраним децу од било кога или било чега. И то ми је осећање значило. Ето.
Kliknite za proširenje...
svaka čast za ovo...
 
*moonlight*:
Nisam nikada imala fizički okršaj ni sa kim.
Verbalne vodim neretko, ali bez ružnih reči i grubosti.
Uvek presrčano vodim razgovor. ne jer težim da sam u pravu, već jer volim da razgovor teče tako da padnem u vatru od žudnje da nešto objasnim, kažem.

Nisam nikad došla u situaciju da bi bilo potrebno tući se, niti je postojala šansa da me neka žemska izlomata.
Mada, sitna sam, nije mene teško lomatati.
Udarac bi me dotukao. :D
Kliknite za proširenje...

Ovom postu ništa ne bih dodavala. Lepo odslikava i mene, tako da treba ubuduće da uzmeš u obzir da nisi jedinstveni primerak. Ima sličnih.:hvala:
 
BlackLeather:
dame da li ste se opasno pobile s nekom ribom ili muškarcem i zašto?
i mislim - ko je nayebo?
Kliknite za proširenje...

Nema potrebe za tim nikad u principu.
Jesam u osnovnoj skoli jer je jedna mala dosadnjakovicka prva pocela, a jednom muskom huliganu sam zviznula samarcinu jos u osnovnoj (naravno sa rizikom da me premlati)
Vazila sam uvek za mirno i fino dete, tako su me u skolama uvek i posmatrali.
Bio je jedan mali sto se kurcio cesto i deci otimao uzinu...
Tako sam ja kupila sendvic jednom na uzini, on mi je oteo, tj otkinuo u prolazu skoro ceo sendvic, reakcija moja momentalna bila je da ga zviznem, to niko nikad nije radio njemu, cak ni decaci, pa je ostao zbunjen i izbezumljen na licu mesta drzeci se za obraz sa parcetom sendvica...
Ljudi oko mene, tj. deca nisu mogla da veruju, svi su zinuli i umukli...kao odakle mi takva hrabrost...nikad, ali nikad me vise nije ni pipnuo...dan danas kad se setim bas mi je cudno da sam tako odreagovala, ali verovatno mi se smucilo njegovo svakodnevno nasilno ponasanje...
 
Hmm, nikad se nisam tukla....
Jesam jednom ošamarila ' drugaricu' nakon baš konstantnih provokacija. Inače sam prilično mirna i trudim se da čak ni verbalno ne reagujem ( isključim se jednostavno ili pokušam humorom i ironijom da spustim protivnika) ali znam da mi je tada baš prekipelo...i samo sam ustala, šljap i otišla.
Generalno ne nalazim u tučama ništa uzbudljivo...nasilje me uznemirava. A i što reče Moon...visine sam prosečnog hobita...nisam dobar materijal za tuču..osim što precizno udaram u kolena.
Verujem da bih bila u stanju da se umešam ako bih videla da je neko ugrožen ( u takvim situacijama ne razmišljam racionalno, instinktivno reagujem ), štaviše, verujem da bih u rizičnim situacijama, posebno kada je u pitanju neko meni drag bila spremna i na više od samo gurkanja.
Osetljiva sam i kada verbalno provociraju meni bliske ili slabe...a kamoli nešto više.
 
Ванда:
Не рачунам дечије чарке, мада сам се ретко тукла, иако углавном с дечацима.
У седмом разреду основне напао ме најјачи дечак у школи. Тако сам се разбеснела, да сам га разбила од батина! После је стално говорио како ће он бити мој заштитник.
Нисам улазила у сукобе с људима, а најмање сам желела да било шта решавам батинама.

Оно што заиста не могу заборавити је следеће:
Била сам у седмом месецу трудноће. Са ђацима била на излету, и већ при повратку, колона од неколико одељења се отегла, ја са колегиницама идем иза ђака, кад видим да неки момак (после се испоставило да је из поправног дома) - дави једног мог ученика! :(
Кажу да сам протрчала поред колоне таквом брзином, да нико није сконтао шта се дешава!
Ухватила сам тог момка за рамена, бацила га даље од мог ученика, почела да га дрмам и вичем:,,Не дирај ми дете, за то убијам!''
Притрчали су његови другови, али су стали као укопани кад су видели колико сам бесна. Мислим да сам се мало уплашила кад сам видела да су око мене све моци, виши од мене за главу, али нисам пуштала овога. Не сећам се да ли сам га ошамарила. Знам само да су сви побегли оног момента кад сам га пустила.
У школи сам после међу ђацима била херој.
А ја сам сконтала да сам способна да одбраним децу од било кога или било чега. И то ми је осећање значило. Ето.
Kliknite za proširenje...

Jesi bila zestok lik, pricalo se o tome, sklanjali su ti se s puta kao Tozi taksisti.
Toza je onaj krkan koji je sreo kod skole nekog tipa dok je setao s curom, posvadjao se s njim i pitao ga: "Hoces da ti slupam p...u?", a onda mu curu ladno pesnicom tresnuo u nos. I on je bio u popravnom domu neko vreme.

Dobro si odreagovala, u fazonu mog ortaka, njegova deviza je bila: "Mogu na ulici da mi otmu jaknu, al cu bar jednom od napadaca da odgrizem uvo, pa nek je nosi tako bez uveta."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top