VanderGraaf
Aktivan član
- Poruka
- 1.370
"Excalibur", film Dzon Bormana koji je izasao 1981-e godine je zapoceo trend filmova sa temom fantazije koji je trajao nekoliko godina. Nakon Excalibura u kratkom vremenskom periodu pojavili su se "Conan the Barbarian" (Arnold Swartzenegger), "Labyrint" (David Bowie & Jennifer Connely), "Legend" (Tom Cruise & Mia Sara), "The Dark Chrystal", "The Neverending Story", "Fire and Ice", "Dragonslayer".....
Iako su svi ovi filmovi fenomenalni i sve ih volim, mislim da je "Excalibur" moj najomiljeniji film od svih njih. U svakom slucaju "Excalibur" je daleko najbolji film sa temom kralja Artura, vitezova okruglog stola i naravno, maca u kamenu. Nema potrebe da prepricavam legendu jer verujem da je svako zna osim mozda pocetka. Film pocinje uvodom pada kralja Uther Pendragona, kome je carobnjak Merlin prvo dao mac da bi ujedinio zemlju. Uther je ipak iskoristio mac da bi osvojio Igrayne, zenu svog suparnika za presto, koja je rodila Artura. Uther je jurio Merlina da mu vrati sina, ali je upao u zasedu. Pre nego sto je umro, Uther je zabio Excalibur u kamen. Artura je uzeo Merlin i dao ga Ectoru koji je odgajao Artura kao svog sina dok ovaj nije odrastao i izvukao mac iz kamena.
Vizuelno, film je predivan i ono sto upada u oci je upotreba vestackog svetla, tako da mnoge scene, iako snimane u prirodi, imaju za efekat jacih i jarkih boja iznad uobicajenog a u pomalo mracnom okruzenju. To se mozda najbolje vidi u sceni kada smrtno ranjen Uther pada u blato, i dok se potok krvi sliva u blato iz njegove rane izmedju oklopa, cela scena je obasjana, skoro neonski zelenom bojom. Ekskalibur bi bio mozda prosecan film o macu i carbnjastvu da nije fenomenalnih vizuelnih efekata reditelja Bormana. Optickim efektima, vestackom svetloscu i uglom kamere, Borman je stvorio misticnu atmosferu u kojoj je sjaj fokusiran na vazne detalje, od oklopa i samog maca pa do samog Kamelota i sume koja ga okruzuje.
Trebam napoimenuti da je ceo film je snimljen u Irskoj a samim tim priroda je predivna.
Film je baziran na knjizi "Le Morte d`Arthur", Tomasa Melorija iz 15-og veka a koja je kompilacija mitova o Arturu. Film se dotakao svega sto je ocekivano iz mita o Arturu. Lanselot, Kamelot, Merlin, Percival, Sveti Gral i sve drugo. Film je takodje uzdigao karijere Liam Nisona i Gabriel Burna, kao sto je pomogao da se Helen Miren i Patrik Stjuart probiju na americkoj glumackoj sceni. Na zalost, Najdzel Teri, koji igra kralja Artura, je posle ovog filma skoro nestao kao glumac i snimao je izuzetno malo.
Ekskalibur nije samo poznat samo kao vizuelno i scenski predivan i najbolji film o kralju Arturu, poznat je i po muzici. Trevor Dzons je kompozitor muzike u filmu, ali u filmu se koriste i mnogi delovi razlicitih Vagnerovih opera. Ipak, sve to zasenjuje Karl Orfova "Carmina Burana". Muzika je koriscena u epskoj sceni kada Artur i vitezovi izlaze iz Kamelota i jasu u zadnju bitku protiv Mordreda. "O Fortuna" nije mogla vise da se uklopi u jednu filmsku scenu od ove.
Uticaj koji je ovaj film imao na kinematografiju traje i danas. Mnogi filmovi sa temom fantazije iz 80-tih, pomalo blede ali ne i ovaj film. "Excalibur" se i dalje odupire vremenu i jos uvek stoji cvrsto kao mac u kamenu koji niko ne uspeva da skine sa prestola.
Iako su svi ovi filmovi fenomenalni i sve ih volim, mislim da je "Excalibur" moj najomiljeniji film od svih njih. U svakom slucaju "Excalibur" je daleko najbolji film sa temom kralja Artura, vitezova okruglog stola i naravno, maca u kamenu. Nema potrebe da prepricavam legendu jer verujem da je svako zna osim mozda pocetka. Film pocinje uvodom pada kralja Uther Pendragona, kome je carobnjak Merlin prvo dao mac da bi ujedinio zemlju. Uther je ipak iskoristio mac da bi osvojio Igrayne, zenu svog suparnika za presto, koja je rodila Artura. Uther je jurio Merlina da mu vrati sina, ali je upao u zasedu. Pre nego sto je umro, Uther je zabio Excalibur u kamen. Artura je uzeo Merlin i dao ga Ectoru koji je odgajao Artura kao svog sina dok ovaj nije odrastao i izvukao mac iz kamena.
Vizuelno, film je predivan i ono sto upada u oci je upotreba vestackog svetla, tako da mnoge scene, iako snimane u prirodi, imaju za efekat jacih i jarkih boja iznad uobicajenog a u pomalo mracnom okruzenju. To se mozda najbolje vidi u sceni kada smrtno ranjen Uther pada u blato, i dok se potok krvi sliva u blato iz njegove rane izmedju oklopa, cela scena je obasjana, skoro neonski zelenom bojom. Ekskalibur bi bio mozda prosecan film o macu i carbnjastvu da nije fenomenalnih vizuelnih efekata reditelja Bormana. Optickim efektima, vestackom svetloscu i uglom kamere, Borman je stvorio misticnu atmosferu u kojoj je sjaj fokusiran na vazne detalje, od oklopa i samog maca pa do samog Kamelota i sume koja ga okruzuje.
Trebam napoimenuti da je ceo film je snimljen u Irskoj a samim tim priroda je predivna.
Film je baziran na knjizi "Le Morte d`Arthur", Tomasa Melorija iz 15-og veka a koja je kompilacija mitova o Arturu. Film se dotakao svega sto je ocekivano iz mita o Arturu. Lanselot, Kamelot, Merlin, Percival, Sveti Gral i sve drugo. Film je takodje uzdigao karijere Liam Nisona i Gabriel Burna, kao sto je pomogao da se Helen Miren i Patrik Stjuart probiju na americkoj glumackoj sceni. Na zalost, Najdzel Teri, koji igra kralja Artura, je posle ovog filma skoro nestao kao glumac i snimao je izuzetno malo.
Ekskalibur nije samo poznat samo kao vizuelno i scenski predivan i najbolji film o kralju Arturu, poznat je i po muzici. Trevor Dzons je kompozitor muzike u filmu, ali u filmu se koriste i mnogi delovi razlicitih Vagnerovih opera. Ipak, sve to zasenjuje Karl Orfova "Carmina Burana". Muzika je koriscena u epskoj sceni kada Artur i vitezovi izlaze iz Kamelota i jasu u zadnju bitku protiv Mordreda. "O Fortuna" nije mogla vise da se uklopi u jednu filmsku scenu od ove.
Uticaj koji je ovaj film imao na kinematografiju traje i danas. Mnogi filmovi sa temom fantazije iz 80-tih, pomalo blede ali ne i ovaj film. "Excalibur" se i dalje odupire vremenu i jos uvek stoji cvrsto kao mac u kamenu koji niko ne uspeva da skine sa prestola.
Cak i tragi-komicna farsa Teri Gilijama "Brazil", koristeci epizode sanjarenja glavnog (anti)heroja o sebi kao svetlom vitezu, u borbi protiv tamnog viteza kafkijanske birokratije i sistema svih vremena, i za spas svojevrsne "princeze" toga filma, ne uspeva do kraja da parodira upravo taj, tada dominantni zanr filmske bajke, sto takodje govori o njegovom znacaju i intimnom sentimentu koji provejava u tadasnjoj britanskoj kinematografiji, i pored redefinisuce, destruktivne, ali i krajnje misticne uloge panka i novog talasa koji zapravo i poticu sa tog starog viteskog kopna. 