Evropski poskok

[Nina]

Evropski poskok (lat. Vipera ammodytes) je vrsta zmije iz porodice ljutica.
Prosečna dužina poskoka je 50–70 cm, a maksimalna dužina je oko 1 m. Izražen je polni dimorfizam, koji se odlikuje u veličini jedinke. Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, jeste „rog“ na prednjem delu glave, izgrađen od 9–12 pločica organizovanih u 2 (ili 4) reda. Boja poskoka jako varira, od sive, blago žute, do svetlo braon, u zavisnosti od podneblja u kojem ga nalazimo. Zajednčko obeležje svih jedinki je tamnobraon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom.

NJegovo stanište se prostire sa severa, od juga Švajcarske i severne Italije, preko Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije pa sve do Kavkaza. Od terena najviše voli suva i kamenita mesta obrasla trnjem i niskim rastinjem, kao i rubove svetlih šuma. Možemo ga sresti do 1.000 metara nadmorske visine.

 

[Nina]

Poskoci izlaze iz hibernacije obično u martu, mužjaci prvi izlaze, a nedelju do dve sa izlaskom iz hibernacije kreću i ženke. Pre parenja sa ženkom, između mužjaka je prisutna ritualna borba. U zavisnosti od godine i temperature poskoci ulaze u hibernaciju sa početkom jeseni, mada ima beleženiih slučajeva viđanja poskoka i tokom toplijih dana zime.

Reprodukcija je ovoviviparn, ženke rađaju od 4 do 20 formiranih mladunaca u avgustu ili septembru (u zavisnosti od sezone).

U potragu za hranom kreće u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. Značajan udeo u ishrani čine sitni sisari i miševi, a u jesenjem periodu i ptice, koje hvata na tlu, kao i na nižim granama žbunastog rastinja i drveća. U tom periodu je jako opasan za ljude, koji mogu nastradati usled ugriza za vrat ili glavu, jer je put otrova od mesta ujeda do vitalnih organa znatno kraći nego kada je reč o ujedu za ekstremitete. Plen nakon ujeda ubrzo biva onesposobljen za beg, a poskok ga pronalazi odlično razvijenim čulom mirisa ili pomoću toplotnih receptora.

 

[Nina]

Evropski poskok je naša najotrovnija zmija. Otrov sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva i uništavaju krvne pločice trombocite, usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed često nije bolan, ali se nakon nekoliko minuta javljaju prateći simptomi u vidu glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, otežanog disanja i povraćanja. Zubi poskoka mogu biti dugi i do 13 mm, što omogućava zmiji da efikasno ubrizga otrov u dublje delove tkiva i mišiće, što doprinosi bržem širenju otrova kroz organizam. Zato je važno da se protivotrov dobije u što je moguće kraćem roku. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći