- Poruka
- 390.390
Prema poslednjim podacima iz IUCN Crvene liste ugroženih vrsta™, objavljenim 2020 g. evropski bizon (Bison bonasus),
najveći evropski kopneni sisar, danas ima bolje izglede za opstanak
Evropski bizon, ima masivno 3,5 m dugo telo, visine do 2 m u ramenima i težine i do jedne tone. Dlaka je tamno smeđa, prednji deo tela ima dužu dlaku, a zadnji kraću. Ima široku glavu i trouglastu bradu. Mužjaci i ženke imaju kratke, zakrivljene rogove. Žive u krdima, aktivan je danju i noću.
Početkom 20. veka, gotovo da je potpuno istrebljen. Kao rezultat dugoročnog sprovođenja kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini porasla je sa oko 1.800 jedinki u 2003. godini na preko 6.200 u 2019. godini. Nakon što su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954. godine. Danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji.
Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko 1,000 jedinki. Međutim, krda su u velikoj meri međusobno izolovana i ograničena na šumska staništa, koja ne zadovoljavaju sve potrebe bizona.
Bizon je simbol Belorusije. Pojavljuje se na grbovim beloruskih gradova i u imenima organizacija pod nazivom "zubr". U Poljskoj se proizvodi votka "Żubrówka" u koju se dodaje bizonova trava (lat. Hierochloe odorata).
Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi. Dovoljan broj prisutnih bizona oblikuje svoje okruženje u jedan mozaičan pejzaž koji je višestruko koristan za ekosisteme, kao i za brojne druge vrste. Iako se ovakvi pozitivni efekti prisustva bizona u odgovarajućim uslovima beleže u sve većoj meri, njihov opstanak je još uvek neizvestan. Za samo 8 od ovih 47 krda možemo reći da su dovoljno velika da mogu biti dugoročno genetski održiva. Opstanak vrste i dalje zavisi od nastavka sprovođenja mera zaštite kao što su premeštanje na povoljnija otvorena staništa i ulaganje napora u rešavanje konflikta između ljudi i bizona.
(nacionalna geografija)
