Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 84.922
После значајног успоравања у 2022. години, програм економских реформи (ЕРП) Србије предвиђа да ће економски раст постепено убрзавати у периоду од 2023. до 2025. године, навела је Европска комисија у извештају о ЕРП.
Како се наводи у документу који је Европска комисија објавила у среду, утицајем економских последица рата у Украјини, посебно на инфлацију кроз цене енергије и хране, реални БДП је успорио на 2,3 одсто у 2022. години, с приватном потрошњом и акумулацијом залиха као главним покретачима раста.
Вучић најавио још једно повећање пензија до краја године
Програм предвиђа да ће се економски раст и даље кретати умереном брзином од 2,5 одсто у 2023. години и постепено убрзати на 3,5 одсто у 2024. години и 4,0 одсто у 2025. години, чиме ће се увелико вратити на стопе раста пре пандемије, навела је ЕК.
Потрошачка инфлација наставила је да расте постепено током 2022. године и даље, достигавши 16,2 одсто у марту ове године, али се очекује да ће почети да опада у првој половини 2023. године и да ће се вратити у циљани распон (3% ± 1,5 процентних поена) према крају 2024. године.
Високи трошкови увоза енергије и прекиди у производњи у домаћој електропривреди, изазвали су оштар раст дефицита на текућем рачуну у 2022. години и програм предвиђа да ће остати изнад 6 одсто БДП-а у периоду од 2023. до 2025. године.
Ана Брнабић: Србији су потребне инвестиције и са Истока и са Запада
У контексту наставка високе неизвесности, изгледи за раст су, као и на другим местима, подложни низу ризика у вези с ратом у Украјини и повезаним геополитичким тензијама, као што су даље флуктуације цена енергије и глобална ограничења трговине, али и прекиди у ланцима снабдиевања, упорна висока инфлација и даљње пооштравање финансијских услова. Фискална стратегија предвиђа постепено побољшање биланса буџета и даљње смањење дуга у средњем року.
У 2022. години, дефицит буџета опште државе смањен је за један процентни поен на 3,1 одсто БДП-а, с обзиром на високу фискалну подршку државним енергетским предузећима и низ ад хоц мера трошкова, које су углавном надокнадили ефекти побољшања биланса услед високе инфлације.
Буџет за 2023. годину има за циљ умерено даље смањење дефицита уз помоћ нижих мера енергетске подршке.
Предвиђа се даља постепена фискална консолидација заснована на расходима. како би се буџет ускладио са новим правилом о дефициту.
Долар губи статус брже него што се очекивало
Међутим, према ЕК, неки недостаци остају нерешени, посебно у погледу надзора и управљања државним предузећима . Главни изазови Србије су да боље учврсти фискалну одрживост, одговори на фискалне ризике и побољша администрацију прихода.
Потребна је већа транспарентност у вези са фискалним ризицима и даља побољшања у пореској администрацији и прикупљању прихода, навела је ЕК, преноси Танјуг.
Структурним изазовима који ометају конкурентност и потенцијал раста приватног сектора и привреде у целини треба се бавити, као што су приватизациони напори и мере за побољшање управљања државним предузећима.
Штавише, порема ЕК, улога државе у привреди је и даље широко распрострањена и постоји потреба да се побољша транспарентност, процена и одређивање приоритета јавних инвестиција.
Указује се да “неформална” економија остаје значајна препрека развоју снажног пословног сектора и консолидацији функционалне тржишне економије. Коначно, Србија остаје у великој мери зависна од угља, а дугорочна стратегија која комбинује енергетске и климатске циљеве треба да буде усвојена током 2023.
Конкурентност Србије и даље омета загађујући и неефикасан енергетски сектор, који није адекватно регулисан и неефикасна употреба енергије остаје велика брига.
Још су потребне велике инвестиције за модернизацију енергетске инфраструктуре у земљи и смањење емисија угљеника, навела је ЕК у извештају.
——————————————
Ovakve “vesti” obično preskačem i zaobliazim u najširem luku, ali ova je toliko iritantna mi da nije bilo moguće da prosto progutam bes u sebi i nastavim, pa sam morao da podelim ogorčenje sa nekim - tzv “Evropska Komisija” se u foliranju, laganju i manipulisanju pridružila AV i vaskolikoj političkoj klasi Srbije. Tolerisanoj podkategoriji najniže rangiranog kategoriji podaništva, bez prava glasa i uz zabranu na žalbe su iz EK snishodljivo “obećali” “postepen” “rast” GDP, do celih 4% u 2025! Uz veoma postepen (i dozirani) rast - tj ako se onih 4% na grani uopšte i mogu tako nazvati, ide i skokovita inflacija - preko 16, za sada. Da podsetim na prosto “odokativno” pravilo za procenu dometa rasta: za udvostučivanje obima ekonomije u roku od 10 godina potrenban je neprekidni godišnji rast od 7%, stići 7% rasta, i tako svih 10 godina da bi se GDP udvostručio! Poželjno je da se ima nešto veći godišnji rast - od bar 10%, koji bi doveo do udvostručavanja obima privrede na svakih 7 godina. Jedino takav rast, od 10% godišnje bi omogućio da Srbija dostigne srednje i do slabi razvijene zemlje EU: Španiju, Italiju, možda da tu ubrojimo i Portugaliju, to tek za nekih 20-25 godina - ex Istočni blok, Grčka i Slovenija ne mogu da nan budu uzori baš ni u čemu - nemam baš ništa protiv njih, ali imati “nacionalni projekat” da se stižu Rumunija ili Slovenija je prosto ispod svakog mogučeg nivoa, najprostije - nije dovoljno za neki pristojan život, niti iko normalan sme sebi da dozvoli da mu se bilo šta pod kapom nebeskom “nudi u zamenu” za tako nešto.
Jedno je sigurno - glupo je raditi isto što i ostali a očekivati da uspeš više i bolje nego ti ostali.
Poslednja izmena:
