Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 186.055
Evro 120-državni dug 60 odsto BDP-a
Izvor: Politika
Ako bi kurs dostigao 120 dinara za evro, obaveze Srbije približile bi se granici od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, piše Politika.
Kako pokazuje računica, državni dug bi u takvom razvoju događaja na deviznom tržištu dostigao čak 57,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana.
Prema kriterijumima Evropske unije, država je prezadužena ako njen javni dug prelazi 60 odsto BDP-a. Prema domaćim zakonima, Srbija je odavno ušla u crveno.
U poslednjem tromesečju prošle godine, državni dug je probio zakonom dozvoljenu granicu od 45 odsto, na šta je tada upozorila i Narodna banka Srbije.
Koliko smo zapravo u ovom trenutku svi mi dužni? Prema podacima Ministarstva finansija, naš javni dug je na kraju jula dostigao 15,5 milijardi evra. To je za oko milijardu evra više nego poslednjeg dana prošle godine.
Prvi put posle nekoliko meseci, Ministarstvo finansija je, s promenom ministra, obelodanilo i udeo javnog duga u BDP-u. Pa je tako novi ministar Mlađan Dinkić istakao kako je javni dug dostigao 53,4 odsto. Bivši ministar finansija je te podatke uskratio poreskim obveznicima.
Prema podacima NBS dug je nešto veći i iznosi 55 procenata. Inače, NBS je ove podatke redovno objavljivala među statističkim podacima.
Neke zemlje, koje su članice EU, imaju mnogo niži nivo javnog duga od nas, poput Bugarske (20), Letonije i Litvanije (oko 40 odsto).
I tokom prošle godine, bivši guverner je nekoliko puta javnosti slao poruke da Srbija može da nastavi da se zadužuje samo ukoliko to dozvoli privredni rast.
Jer, dok god zemlja ima relativno dinamičnu stopu privrednog rasta javni dug, po pravilu, nije problem. U suprotnom, države tako mogu da uđu u makaze i onda ih, ukoliko su ušle u taj problem s visokim nivoom javnog duga, „kazni” finansijsko tržište.
I to time što kaže da ta država ima manji stepen sposobnosti vraćanja dugova u dugom roku i podignu im kamatne stope na zaduživanje, što dodatno pogoršava situaciju, objašnjavao je tadašnji guverner.
Za državu je uvek bolje, kazao je tadašnji prvi čovek centralne banke, da ima nivo duga koji je ispod te gornje granice i da postoji određeni manevarski prostor za slučaj potrebe.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=20&nav_id=636058
58% BDP-a ili 60% BDP-a ne menja cinjenicu da je Boris Tadic doveo Srbiju u drustvo propalih ekonomija i prezaduzenih drzava.
Za vreme Kostunice dugovi Srbije su se smanjivali, tada je Srbija vratila kompletan dug MMF-u a za vreme Tadica smo zaduzeni vise nego sto su nas zaduzile sve druge vlade u zadnjih 20 godina.
Boris Tadic - grobar ekonomije i drzave Srbije
Izvor: Politika
Ako bi kurs dostigao 120 dinara za evro, obaveze Srbije približile bi se granici od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, piše Politika.
Kako pokazuje računica, državni dug bi u takvom razvoju događaja na deviznom tržištu dostigao čak 57,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana.
Prema kriterijumima Evropske unije, država je prezadužena ako njen javni dug prelazi 60 odsto BDP-a. Prema domaćim zakonima, Srbija je odavno ušla u crveno.
U poslednjem tromesečju prošle godine, državni dug je probio zakonom dozvoljenu granicu od 45 odsto, na šta je tada upozorila i Narodna banka Srbije.
Koliko smo zapravo u ovom trenutku svi mi dužni? Prema podacima Ministarstva finansija, naš javni dug je na kraju jula dostigao 15,5 milijardi evra. To je za oko milijardu evra više nego poslednjeg dana prošle godine.
Prvi put posle nekoliko meseci, Ministarstvo finansija je, s promenom ministra, obelodanilo i udeo javnog duga u BDP-u. Pa je tako novi ministar Mlađan Dinkić istakao kako je javni dug dostigao 53,4 odsto. Bivši ministar finansija je te podatke uskratio poreskim obveznicima.
Prema podacima NBS dug je nešto veći i iznosi 55 procenata. Inače, NBS je ove podatke redovno objavljivala među statističkim podacima.
Neke zemlje, koje su članice EU, imaju mnogo niži nivo javnog duga od nas, poput Bugarske (20), Letonije i Litvanije (oko 40 odsto).
I tokom prošle godine, bivši guverner je nekoliko puta javnosti slao poruke da Srbija može da nastavi da se zadužuje samo ukoliko to dozvoli privredni rast.
Jer, dok god zemlja ima relativno dinamičnu stopu privrednog rasta javni dug, po pravilu, nije problem. U suprotnom, države tako mogu da uđu u makaze i onda ih, ukoliko su ušle u taj problem s visokim nivoom javnog duga, „kazni” finansijsko tržište.
I to time što kaže da ta država ima manji stepen sposobnosti vraćanja dugova u dugom roku i podignu im kamatne stope na zaduživanje, što dodatno pogoršava situaciju, objašnjavao je tadašnji guverner.
Za državu je uvek bolje, kazao je tadašnji prvi čovek centralne banke, da ima nivo duga koji je ispod te gornje granice i da postoji određeni manevarski prostor za slučaj potrebe.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=20&nav_id=636058
58% BDP-a ili 60% BDP-a ne menja cinjenicu da je Boris Tadic doveo Srbiju u drustvo propalih ekonomija i prezaduzenih drzava.
Za vreme Kostunice dugovi Srbije su se smanjivali, tada je Srbija vratila kompletan dug MMF-u a za vreme Tadica smo zaduzeni vise nego sto su nas zaduzile sve druge vlade u zadnjih 20 godina.
Boris Tadic - grobar ekonomije i drzave Srbije
( NI LUK MIRISAO ..NI LUK JEO )
.
